Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

IS IT OVER NOW???

Skoro dva dana Mario i Ivana nisu progovorili ni riječi. Nevoljko su se susretali po gradu. Mario je bio u dnevnoj,a Ivana u sobi gledala televizor. Mobitel joj je bio u dnevnoj. Zazvonio je. Čula je i krenula prema dnevnoj. Mario joj ga je već donio. Bezosjećajno je rekla hvala. Marija je to patilo. Nije imao s kime razgovarati, ali nije mogao popustiti. Ivana je dosta dugo razgovarala na mobitel. Završila je i krenula prema Mariju.

Ivana: idi u policijsku postaju

Mario: zašto??

Ivana: zato što su našli satove

Mario: žao mi je što ti je prijateljica u zatvoru

Ivana: nisu uhitili Mateju, već Domagoja na granici. Htio je pobjeći

Mario: moolim???

Ivana: ne zanima me uopće, aj sam idi to pokupi.

Mario je izašao izbezumljen. Ivana je ponovno bila u pravu, a njemu je bila kriva za sve. Razmišljala je o toj vezi. Kod njih je mjesec dana sve super, a onda mjesec samo svađe. Ponovno je razmatrala Marijinu ponudu. To bi ju slomilo,ali i Marija. Nije htjela biti sebična. On živi od nogometa, kako će igrati takav. A onda se opet sjetila da ona uvijek misli na druge, a tko misli na nju. U glavi joj je sve bilo pomiješano. Trebala je jedan iskren razgovor s njim. To bi sve moglo popraviti, ali osjeća da je previše ljuta. Ne zna šta da mu kaže. Samo je čekala da se vrati. Već je postajalo kasno, a on još nije došao. Da ga zove il da se pravi da ju nije briga, a u sebi umire od brige. Odlučila je ipak nazvati. Nije se javio, ništa ni poruka od njega. Sad je bila stvarno ljuta. Otišla je spavati. Probudila ju je neka buka. Netko joj je lupao po vratima. Strašno se uplašila. Buka nije prestajala. Stala je pred vratima. Bilo ih je više i rekli su da su doveli Marija. Zgrozila se kad ga je vidila. Bio je mrtav pijan. Jedva je govorio, a pričao je samo gluposti. Dečki su ga smjestili na krevet. Ivana im se zahvalila. Otišla je do Marija. Nešto je buncao. Skinula mu je svu blatnjavu odjeću. I spremila u krevet.

Mario: Ivanaa

Ivana: lezi i spavaj

Mario: Ivanaaa

Ivana: šuti, spavaj sad

Mario: udaj se za mene

Ivana: sutra, aj sad spavam

Mario: hoćeš sigurno

Ivana: dada, spavaj

Mario: volim te

Ivana: super, možeš sad spavat

Mario: Ivanaaa

Bilo joj je dosta. Uzela je jastuk i posteljinu i otišla u drugu sobu. Tri puta se još dizala i brisala ga dok je povraćao. Svaki put mu je bilo sve gore. Zabrinula se, no ako ga odvede u bolnicu, mogli bi ga izbaciti iz kluba. Pokušavala je ovo riješiti sama. Napokon sve se smirilo. Napokon je mogla zaspati, al nije više bilo sna za nju.

Ivana: (zašto sad ovo. Nikad mira s njim. Mi smo gotovi nakon ovog. Da nebi još trpila pijanicu)

Taj dan Mario nije imao trening na sreću, već su navečer putovali u Austriju. Ustao se u pola dva popodne. Tuširao se skoro sat vremena. Bila ga je sramota izaći Ivani pred oči. Napokon je skupio hrabrosti. Ivana ga je ugledala.

Ivana: sjedi (pokazala mu je očima na stol.)

Stavila je pred njega kuhanu hranu koju je njoj mama pravila kad je povraćala.

Ivana: pojedi sve, nemaš snage sad

Mario: Ivana

Ivana: ne sad pričat ćemo poslije.

Mario je cijelo vrijeme gledao u pod. Htio je skloniti stvari,ali ga je zaustavila.

Ivana: odlazi u krevet i odmaraj, osim ak ne želiš opet povraćati pa da te otkriju.

Mario je poslušao nije se usudio išta reći. Previše toga se dogodilo ovih dana. Nije imao nikakvu izliku za svoje ponašanje.

Navečer je otišao. Htio se pozdraviti s Ivanom,ali ona je samo otišla u drugu sobu.