Mračna strana ulice《III sezona》- Završena

Želim ti dati novu šansu.

■ROBERTO POV■
Čekao sam je da se vrati iz izlaska, trebao mi je razgovor s njom. Moramo raščlaniti neke stvari. Želim da kažem sve šta mi je na duši i tako sebi olakšam, a šta će biti sa njom ne znam.

Hare mi je ispričao šta se dogodilo s njim i Anom, nisam se iznenadio jer sam znao kakva je Ana, ali nije trebala otići tako daleko da ošamari momka kojeg voli. To nije nikako u redu jer joj je valjao. Ali izgleda da kod nje važi ona stara, dobra iskrena "Koga ti hljebom, taj će tebe kamenom" samo obrnuto. Hare joj je valjao više nego bilo tko, a ona mu je uzvratila na loš način.

Prvo zatvor, a onda bahatost. Šamar. Ne znam šta je pokušala dobiti s tim, ali izgubiti će osobu koja je voli, iskreno i čisto. Nikada više neće naći osobu ni sličnu njemu.

Hare: Evo Sare, idem ja. Laku noć.

Ustane i ode, nisam stigao ni da mu odgovorim. Sara je ušla s blagim osmijehom na usnama i pogledala prema meni.

Sara: Dobro veče, Robi.

Nasmijem se nakon njezinog pozdrava. Šaljivo je ovo rekla kao da sam stari deda, a ne momak.. kojem je stalo do nje.

Sara: Šta radiš?

Roberto: Čekam tebe.

Ustanem i stanem ispred nje te je dodirnem za ruku potom uzmem njezinu i zadržim u svojoj. Ništa joj nije bilo jasno, vjerujem da ni meni ne bi bilo na njezinom mjestu, ali razjasniti će se sve kroz nekoliko minuta.

Sara: Zašto mene? Jesam li nešto uradila?

Odmahnem glavom.

Roberto: Ali bi mogla.

Podigne obrve visoko i blago razdvoji usne.

Roberto: Želim razgovarati s tobom.

Sara: To mi je jasno, zar ne? Čim si me čekao.

Roberto: Da izađemo ispred, na klupe?

Sara: U redu.

Pustim joj ruku te zajedno krenemo prema izlaznim vratima. Siguran sam u ovo što želim te jedva čekam da vidim njezinu reakciju na sve što imam da kažem.

Sara: Jesam li te nekako povrijedila.. osim onda, mislim..

Zapetljala se sama u svojim riječima. Nije znala šta joj trebam reći. Misli da je nešto do nje. Stane ispred mene i spoji nam poglede. Lijepo je gledati u nju čak i kada je nervozna. Dlanom pređem preko njezinog obraza pa nam približim noseve, milimetri su ih dijelili da se dodirnu.

Sara: Rob..i.

Stresao bih se od njezinog glasa, ali muško sam i nije mi dozvoljeno da u tolikoj količini pokazujem emocije.. bar ne još uvijek, nakon svega što mi je uradila. Trebati će vremena da stari Roberto dođe.

Roberto: Tjerao sam te od sebe, a želio sam da ostaneš.. u ljutnji sam znao svašta reći, a pola je bila laž.

Govorio sam pomno joj prateći pogled koji nije skretala sa mene. Oči joj se na trenutke zacakle.

Roberto: Ne znam kako se ti osjećaš po pitanju mene. Kakve su ti emocije i imaš li ih..

Sara: Stvarno ne znaš?

Tiho izgovori, prekidajući moj monolog. Čujem li razočarenje u njezinom glasu?
Sara: Nekada si mi čitao iz očiju. Svaku emociju si mi znao napamet.

Poraženo je govorila. Ne sklanjajući pogled s mog. Možda sam na trenutke i želio da bude poražena, zaslužila je nakon svega što mi je napravila, ali nisam želio da ide previše. Spustim i drugi dlan na njezin obraz, kad čujem i sljedeću rečenicu.

Sara: Više puta sam rekla, ali mi nije teško ponoviti još toliko.. kajem se za sve što sam ti uradila.. ono loše, mislim. Kada bih imala još jednu priliku, samo još jednu, nikada više ne bih ponovila ono što sam uradila.

Spustim usne na njezine. Ne želim da plačem, ne opet. Dosta je suza isplakala zbog svega što je bilo. Neće više! Uzvraćala mi je nježno, a ujedno i gladno poljubac dok je ruke držala oko mog vrata, stojeći na prstima.. baš kao nekada.

U ovom trenutku se prošlost vratila s namjerom da uljepša budućnost!

Roberto: Želim ti dati novu šansu.

Odvojim nam usne tek toliko da mogu izgovoriti. Njezine oči zasvijetle kao nikada do sada, a ruke se spuste i zagrle me jače, jače nego prije. Zahvalnost, rekao bih. Podigne pogled ka mom te izgovori.

Sara: Opet si moj..?

Roberto: Nikada nisam ni prestao biti tvoj.

Naše usne su zaplesale još jedan ples pod vedrim nebom. Zvijezde su nam uljepšale i ovako lijepu noć. Sada smo opet tu, nas dvoje i naša zajednička sadašnjost, a za bolju budućnost se moramo izboriti zajedno.