Mračna strana ulice《III sezona》- Završena

Oči u oči s poznatim pogledom.

■ANA POV■
Oči u oči s poznatim pogledom.
Zaštk vidim nejasnoću u njima? Skloni pogled sa mene te ga usmijeri ka Sari i Heleni, dečke nije ni pogledao.. Pogledam i ja u Saru te glasno izgovorim.

Ana: Rekla si mi da ih nema kod kuće, Saro.

Slegne ramenima te mi se približi, ali brža je bila Helena koja spusti dlan na moje rame uz riječi.

Helena: Ispoštuj mene i Leona, molim te.

Nisam ovo željela.. ili sam željela da ga vidim. Sklopim oči na trenutke dok uzdišem zrak najdublje što mogu. Moram se smiriti. Ne smijem da se uzrujavam.

Sara: Zabaviti ćemo se, nećemo ni mariti što su tu.

Helena: Da, mi slavimo djevojačku, a oni neka slave gdje žele momačku.

Roberto: Kunem se da za ovo ništa nisam znao.

U znak predaje Roberto podigne ruke, ali okrenut prema Haretu. Nisi valjda pomislila da se tebi pravda? Nije ti više ni brat ni najbolji drug. Razočarala si i njega.
Ali znači li ovo da ni Hare nije znao za moj dolazak?

On misli da imam dečka i sigurno mi neće prilaziti. To mi odgovara! Nikada neće saznati ni da nosim njegovo dijete.

Ana: U redu. Dajte mi nešto da popijem!

Sara mi pruži bocu votke. Od jedne, dvije ili eventualno tri čaše mi neće ništa biti, neće utjecati na plod.

Helena: S obzirom da sam trudna, već u odmakloj trudnoći, ne smijem piti, ali zato prepuštam vama dvijema da popijete i za mene. Nadoknaditi ćemo kada se porodim i oporavim.

Sara: Leon će da čuva bebu.

Sjedile smo u Sarinoj bivšoj sobi jer sam dobila informaciju da sada dijeli sobu s Robertom.
Gdje je Hare, pije li i on kao ja.. mislim da mi nije pametno što sam popila već tri čaše, a tek sam došla.. dobro, prije sat vremena.

Helena: Kada ću ja postati tetka?

Sara: Kada mi napravi bebu.

Misli su bile kod Hareta iako sam se pravila da slušam šta pričaju, ali nisam.. kako bi on reagovao da čuje šta mu imam za reći.. naravno da neće saznati. Ne treba da zna, to mu je najveća kazna.
Osvetila sam mu se!

Helena: Želim da budem tetka što prije, da znaš. A ti, Ana.. šta ima s tobom, imaš li ti nekoga?

Do kada ću lagati sve oko sebe, često pitam sama sebe, ali izgleda da će trajati duže nego što sam planirala.

Ana: Imam dečka.. sretna sam s njim.

Ispraksirala sam se da izgovaram ovu rečenicu.
Čak je i glas ispraksiran, sretna? Daleko sam od toga ako govorimo o dečkima.. nitko ne mora da zna! Večeras sam ovdje, sutra na svadbi i odlazim. Koferi su spremni.

Helena: Tko je? Znamo li ga? Odakle je? Koliko ste zajedno?

Pitanje za pitanjem se redalo, a odgovora nisam imala. Ne mogu ni da ga imam kada lažem.

Ana: Večeras nije noć za mene i mog dečka nego za tebe i Leona. Pričaj nam o vama.

Oni su dokaz postojanosti prave ljubavi.
Spremni su žrtvovati sebe zbog drugog.
Spremni su ostaviti sve i otići daleko, zajedno, a ne jedno od drugog što je slučaj s nama dvoje.

Zašto je*eno u svemu pronalazim samo nas dvoje?
Kada ću ga preboliti?
Ili je bolje pitanje, hoću li ga ikada preboliti?
Imati ću njegovu kopiju, ostavio mi je bebu u amanet.. i neću dozvoliti ništa da joj fali, osim oca.. bez njega će morati odrastati.

Sara: Upravo mi je Roberto poslao poruku da siđem i uzmem narudžbu.

Helena: Želiš da ti pomognem?

Odmahne glavom i ostavi telefon uz riječi.

Sara: Ostani s Anom dolazim za nekoliko minuta.

Klimnemo glavom i pogledom je ispratimo iz sobe. Helena se nakašlje te naglo ustane, držeći ruku na ustima, povraća. Hoće li i mene povraćanje držati kroz čitavu trudnoću ili kako će biti? Zanima me sve, a ne mogu saznati dok ne dođe određeni trenutak.