Mračna strana ulice《III sezona》- Završena

Družimo se.

■ANA POV■
Ne mogu i ne smijem da budem s njim, a želim. Oh kako ga samo želim, i dušom i tijelom.. a kako je pogrešno. Šta bi mi rekao tata da mu kažem koliko volim sina njegove ubice?

Sara: Slušaš li me, Ana, uopće?

Ne slušam te. Žao mi je.
Mislim na Hareta i na to gdje je sada, šta radi.
Radim grešku za greškom.
Svjesna da idem na svoju korist.

Pogledam u nju koja je nijemo promatrala moje oči, tražeći ni sama ne znam šta u njima, ali šta god je tražila, mogla je naći ako se dobro zagleda.
U njima postoji apsolutno svaka emocija.
Zahvaljujući Uremoviću.

Osjetila sam šta znači mrziti nekoga, a u isto vrijeme ga voljeti
Tjerati ga od sebe, a željeti da ostane.
Pokloniti mu šamar koji će zacrveniti njegov obraz, a priželjkivati zagrljaj koji će ugrijati dušu.
Gledati ga s mržnjom u očima, a da se oslikava ljubav u istom tom pogledu.

Proklet nek si, Hare!
Šta mi radiš, prokletniče.
Šta sam nam uradila, prokletnica.

Ana: Slušam te.

Sara: Radiš sve samo me ne slušaš. O čemu razmišljaš, šta te zamara?

Kako da joj kažem šta mi je, kad' ni sama sebi ne smijem da priznam šta mi je.
Morati ću naučiti da živim s tim.
Imati ću ga u srcu, a neću imati pored sebe.
Apsurdno.
Mogu da ga imam i pored sebe, želimo to obadvoje, ali sudbina nije na našoj strani.. sudbina koja se tiče prošlosti.

Ana: Ne zamara me ništa. Kako si ti?

Odmahne glavom negativno.
Ako ništa drugo, dobro je što sam se pomirila s njom.. iako nisam oklijevala kada me je pozvala na piće. Pristala sam bez pogovora.

Sara: Kao da te ne znam, ali dobro.. ako poželiš da pričaš o tome, biti ću tu da te poslušam i da ti pomognem, naravno.. ako mognem.

Ana: Hvala ti, Saro. Ima li nešto s Robertom?

Osmijehne se široko.

Sara: Prijatelji smo. Družimo se.

Uzvratim joj osmijehom.

Ana: Drago mi je zbog vas!

Zaista jeste, ali mi je žao što više nikada nećemo biti svi zajedno no tako smo birali.. nemoj se tješiti Ana. Sama si tako izabrala, nije nitko drugi.

Ana: Sigurna sam da će biti nešto više od prijateljstva.

Slegne ramenima i spoji usne u ravnu liniju.

Sara: Ne znam. Meni je dovoljno što ga imam pored sebe, makar to značilo da ćemo uvijek ostati samo prijatelji.

Klimnem glavom potvrdno.. ali sigurna sam ako joj je dao šansu kao prijateljici, da će joj dati šansu kao i djevojci.
Njoj je bitno da se nalazi pored nje, a nije bitno na koji način.
I meni bi bilo bitno da se Hare nalazi pored mene, a ne način na koji se nalazi no svakako da bi mi fizički dodir prijavio.

Prekini!
Udariti ću sama sebi šamar ako još jednom pomislim na njega, na takav način.. meni je dozvoljeno da mislim na njega samo u negativnom smislu.
Trebam da osjećam mržnju prema njemu.
Ne znam zašto je ne osjećam..

Sara: Šta ima s tobom i Haretom?
Bravo!
I realnost mi udara na najslabiju tačku.
Na njega.
Zašto se nisam spremila na ovo?

Ana: Ne želim da ga spominjemo.

Sara: Zašto?

Stvarno me pita ovo?
Nemoguće!
Trebala je da prestane razgovarati o njemu, a ne da mi postavlja pitanje.
Nije fer.

Ana: Zato što je njegov otac ubio mog.

Sara: Čuješ li ti sebe, Ana?

Klimnem glavom i promrmljam kratko "aha".

Sara: On svog oca ni ne priznaje, a ti njega kriviš zbog ubistva. Zamisli da tvoje dijete krivi dečko ili djevojka zbog tvoje prošlosti.. kako bi se osjećala?

Zašto su me ove riječi dirnule?
Zamislile u toj situacije.
Šta bi bilo da doživim to..