Zašto Mi?

Vratila sam se

~Istanbul~

  Osam sati ujutru. Gužva na aerodromu.
Svi jure na sve strane, kasne, a neko poput mene, uzima kafu i polako traži mesto gde će je na miru popiti.
*Let mi je tek za sat vremena* - pomislih.
Sat vremena je prošlo za čas.. tako sam se i ja pridružila nervoznim ljudima u žurbi da ne zakasnim.

   Vraćam se iz Istanbula u svoje rodno mesto, New York.
Prošlo je 4 godine kako sam otišla bez reči. Nisam se pozdravila ni sa kim, ni sa svojim prijateljima. Sa roditeljima sam u kontaktu, ali ne znaju da dolazim.

  ~New York~

  New York. Moj rodni grad.
Bilo je podne kada sam stigla, toplo kao i zadnji put kada sam ovde bila.
  Rozu lepršavu haljinu i dugu loknastu kosu kestenjaste boje pomerao je mali povetarac. Visoke potpetice lupale su trotoarom a za njima su se čuli točkići mog kofera.
Odlučila sam da se prošetam, u blizini je kafić "Starbucks". Uzela sam kafu i uhvatila taksi.
   Živim na Manhattan-u. Dugo mi je trebalo i da uhvatim taksi i da me odveze do stana.
   Stala sam kod Thomas Paine Park-a i odatle prošetala do stana. Živim u ulici Broadway u blizini kafića "Dunkin'".
    Pre 4 godine, sa prijateljima sam stalno išla kod čika Johna u kafić po kafu i onda bi išli i satima bili u Thomas Parku.
    Sada ne znam da li John i dalje radi. Ne znam ni da li su moji prijatelji ovde u Mahattan-u. Imaju li decu. Da li su se preselili van Amerike.

    Zgrada i ulica su dalje iste, samo što je ulica sada više puna ljudi i dece. Mnogo više nasmejanih i punih vedrine.