Zašto Mi?

Zasto mi?

"Mia!" - vikala sam za svojom malom sestogodisnjom cerkicom u Thomas Parku u New Yorku. Dosle smo u posetu mojoj mami. U New Yorku smo vec nedelju dana i odlucila sam, posto je starija, da se prosetamo kroz taj park.
Secanja su navirala sa svih strana dok sam setala tuda ponovo.
"Izvini, nisam gledala kuda idem, bezi mi pas.."
"Pa, lep pas devojcice"
Proganjale su me te reci.
"Mia, stani!" - povikala sam
"I ti si lepa devojcice"
"Mia, jebote!" - i stala je kod neke male dece, njenih godina koja su se igrala na igralistu.
"Mama, vidi!" - dotrcala je do mene i pokazala prstom na decu, - "mogu da se igram sa njima?"
"Mozes duso. I ne pokazuj prstima, nije lepo!" - ustinula sam je za obraz i poljubila je. Sela sam na klupu kod tog igralista
"Ja sam Noah, a ti?"
"Ella, nemam vremena za ovo.."
"Napravili su igraliste pre dve godine" - u mislima me je prekinuo muski glas. Pored mene je sela muska figura odevena u crno od glave do pete. Kada sam pogledala.. srce mi je na sekund zastalo i odjednom pocelo da lupa kao ludo.
"Noah?" - nasmejala sam se i bacila mu se u zagrljaj, cvrsto me je obuhvatio rukama i nezno pritisnuo.
"Ponovo se srecemo u parku, mala" - rekao je kada smo se udaljili.
"Slucajnost?" - nakrivila sam glavu u stranu.
"Otkud ti? Cuo sam onda, preselila si se na Maldive.." - klimnula sam, - "Ne mogu da te lazem, mislio sam da ces odustati"
"Od cega?"
"Udaje."
"Izvini." - rekla sam i nasmejao se.
"Bilo pa proslo El."
"A ti? Kako zivot..?" - upitala sam.
"Ana i ja nismo zajedno, razveo sam se jos pre skoro sedam godina.. pa onda kada sam ti rekao" - zamahnuo je rukom i pogledao ka igralistu, - "Elizabeta je ostala sa mnom. I ona je porasla, sad ce osam godina.." - vratio je pogled na mene, a ja sam gledala ka igralistu i trazila svoju cerkicu, - "Trazio sam te u novinama, vestima, ali nema te nigde. Ne bavis se vise modelingom?" - pogledala sam ga i odmahnula glavom.
"Ne, ni ne pevam vise."
"Pa sta radis?" - cutala sam. Kako da mu kazem..
"Uzivam hah.." - u tom momentu mala devojcica plave kose je potrcala ka nama
"Mama!! Vidi!" - prisla je i pokazala mi na pocepane helanke, - "Slucajno sam ih pocepala..." - izgovorila je i pogledala u coveka pored mene, pogledala sam ga i ja, a on je zbunjenim izrazom na licu gledao cas u mene cas u malu kopiju mene.
Vratila sam pogled na Miu, - "Nema veze duso, jos malo se igraj, pa idemo."
"Mama, moze li da dodje jedan dan moja drugarica Bet kod nas?"
"Ko je Bet?" - pitala sam i pokazala je rukom na devojcicu crne, duge kose.
"To je.. to je moja cerka Elizabeta." - jedva je izgovorio Noah. Klimnula sam glavom, potvrdila Mii da cemo videti, poljubila me je i otrcala kod dece.
Cutala sam, cutao je i on nekoliko sekundi.
"Imas dete El?" - tiho me je upitao
"Sest godina ima." - rekla sam, ali ga nisam pogledala. Nisam smela.
"Sest godina." - ponovio je, - "Zasto mi nisi rekla?"
"Kako da ti kazem?" - pogledala sam ga i videla kako mu se cakle oci, - "Noah..."
"Ti i onaj.. Nejt?" - klimnula sam glavom
"Zajedno smo, trudna sam ponovo."
"Pa.. cestitam El" - jedva se nasmejao i ja sam uzvratila.
"Volis li ga?"
"Volim ga" - klimnuo je i dalje smeseci se.
"Vidis.." - pokazao je glavom ka igralistu, - "Devojcice nam se druze" - pogledala sam. Sedele su na ljuljaskama i smejale se.
"Sudbina El.." - nasmejao se i ustao, - "Drago mi je sto sam te ponovo sreo. Mala je ista ti, bice lepotica na mamu." - sagnuo se i nezan poljubac mi je utisnuo na celo. Nasmejala sam se i otisao je po svoju cerku.
Gledala sam za njim, gledala sam u njih, oduvek sam ga zamisljala kao oca svoje dece i to nikada nije postao, ali je postao otac. Pruzio je ruku mojoj Mii, cucnuo i nesto sapnuo, a ona je pogleda u mene i mahnula mi. Uhvatio je svoju Bet za ruku, pogledao u mene i nastavio svojem putem.

"Onaj cika, Betin tata, rekao je da sam jako lepa na tebe i da se nada da cu biti ista ti kada porastem" - rekla mi je Mia kada je sela pored mene na klupu.
"I ja se nadam duso.." - zagrlila sam je
"Vi se poznajete?"
"Poznavali smo se"
"Stvarno? I sada smo se Bet i ja upoznale, kao i vi!" - pocela je da se smeje.
"U ovom parku smo se upoznali, kao i vas dve.. idemo kuci, baka nas ceka" - nasmejala sam joj se i uzvratila mi je mali, nevini osmeh.

Sudbina nas nije htela zajedno, ali nas je stalno spajala. A zasto mi? Zasto bas mi, ovako da zavrsimo?
"Nadam se da ces biti srecna, samo te molim, nemoj da ga volis vise od mene i nemoj da me zaboravis." - stigla mi je poruka od nepoznatog broja.
Da nisam otisla tog dana, da li bi bilo sve drugacije?
"Necu te zaboraviti Noah. Drago mi je sto sam te videla ponovo" - odgovorila sam i obrisala poruke.
Da li bi sada imali nasu decu i jurili po Thomas Parku? Ne znam, ali bili bi divni roditelji, sigurno.
"Uzivaj El.." - pisalo je pre nego sto sam ugasila telefon.

   *Kraj*