Zašto Mi?

Razmisljam da ostanem

Mesec ipo dana je proslo, pre samo pola mesec imala sam divan koncert ovde u Istanbulu, a sada sedim na sred sobe na rozom koferu okruzena stvarima i jos tri kofera. Pakujem se za Ameriku, ponovo nakon pola godine. Javila sam i Kloi i mami, Samanta i ja i dalje nismo u kontaktu. Restoran ovde je moj, posla ima preko glave, ali snalazim se. Noah i ja se ne cujemo od kada smo sve sredili.
Letim sutra ujutru i ostajem tamo do daljnjeg. Zelim da vratim Samantu nazad i zelim da budem sa svojom mamom.

Alarm mi zvoni nad glavom vec nekoliko minuta i mnogo me mrzi da se pomerim s mesta.  Avion mi je u deset, sada je sedam. Ustala sam, oprala zube, umila se, navukla na sebe sivu trenerku komplet i belu majicu na brtele, obula bele patike i vezala kosu. Pokupila kofere, pozvala taksi i zaputila se ka aerodromu. Tamo sam bila tacno u pola devet, sve sam sredila i otisla da jedem. Pola deset je bilo kada smo se ukrcavali u avion, a u deset i nekoliko minuta kasnije krenuli smo. Leteli smo jedanaest sati i jos dva sata dok smo sve prosli i uzeli kofere, pa pola sata mucenja sa cetiri velika kofera i rancem... bilo je jutro a noc kada smo stigli, majka me ceka i ne mogu da je nadjem i to mi oduzima jos sat vremena. I satima kasnije, nasle smo se
"Duso, napokon! Koliko si mi nedostajala!" - vikala je mama dok je trcala ka meni grleci me.
"I ti si meni mama, mnogo" - grlile smo se tako na sred parkinga
"Hajde.. hajde da ti pomognem, ceka te topla pita kuci.." - rekla je uzimajuci dva kofera u ruke, a ja druga dva i krenula za njom da idem ka autu
"A krevet?"
"Nisi spavala u avionu?" - odmahnula sam glavom
"Nisam, dremala sam samo, uzbudjena sam bila sto cu te videti majka" - nasmejale smo se i ja sam joj prisla da je poljubim.

Stigle smo u stan i prvo sta sam uradila jeste to da sam bacila kofere i ranac i navalila na pitu, zatim otisla u sobu da odmorim.
Prespavala sam pola dana, kada sam ustala zatekla sam mamu kako sedi u dnevnoj sobi, pije kafu i cita novine.
"Cao mama" - pogledala me je ispod obrva i nasmejala se
"Hoces kafu?" - klimnula sam i sela pored nje i krenula da uzmem novine
"Ne diraj!" - viknula je - "ovaj.. pomerices mi stranu gde sam stala sa citanjem, a nisam zapamtil..."
"Necu, uhvaticu tako i pogledati koja je stranica"
"Nemoj duso, izvoli kafu" - stavila je na sto soljicu. Cudna je.
"Mama sta se desava?"
"Nista"
"Sta krijes?"
"Nista" - nasmejala se
"Tek sam dosla, jao.. ne zelim da znam ipak, ako ima nesto reci mi sutra" - zazmurila sam pa otvorila oci. Sedele smo do kasno uvece i pricale. Ispricala sam joj sve za Noaha i mene u Istanbulu, za Murata, restoran, za koncerte...
"I razmisljam da ostanem u Americi ipak."
"Kako mislis? Pa i ostajes na duze."
"Mislim tako da ostanem, da se preselim"
"Ponovo? A posao u Istanbulu?"
"Ne radim kao novinarka vise rekla sam ti, modeling mogu i ovde da nastavim. Pevanjem svakako svuda putujem"
"A restoran?"
"Putovacu, ja za razliku od njega mogu"
"Moze i on.." - rekla je mama i stavila svoju ruku na moju i pomazila me - "i ti to jako dobro znas, samo sto mu ego ne dozvoljava Ela"
"Znam" - nasmejala sam se - "znam.."