Zašto Mi?

Povredicete

Sedam ujutru,  sedim u svojoj sobi u svom stanu sama i cekam frizere i sminkere da stignu. Dosao je i taj dan. Dan vencanja. Dan kada treba da se zakunem da cu biti uz nekoga i u dobru i u zlu, a ja razmisljam o drugom.. kako cu onda biti iskrena? U mislima me je prekinulo bombradovanje poruka. Nisam ih pogledala samo sam ugasila zvono.
I posle sat vremena stigli su prvo sminkeri, zatim i frizeri, pa moja mama i moje dve najbolje drugarice. I sve je bilo gotovo do 12h.

Sada sam obucena u beloj vencanici i nasminkana sa visokom elegantnom pundjom sedela na svom krevetu okrenuta ka prozoru i suzdrzavala suze da mi ne skliznu niz obraze.
Vencanica je bila bez rukava, uzak struk i pufnasta suknja do poda. Imala sam i dugacke rukavice preko lakta i jednu malu okruglu belu torbicu sa srebrnom masnom na sredini. Stikle su se slagale uz torbicu.

Ovo je mozda i zadnji dan da sam sama, neudata i slobodna. A da li sam spremna za udaju? Ne. Nikako.
Neko je odjednom glasno lupio vratima od sobe, a ja sam samo zatvorila oci i nisam se okretala.
"Ko je" - upitala sam drhtavim glasom.
"Noah." - klimnula sam i suze su odjednom krenule da klize. Okrenula sam se i pogledala ga ocima punim suza u njegove tamne, sada tuzne oci.
"Noah?" - upitala sam i ustala da krenem ka njemu, ali kako sam napravila korak on je napravio korak u nazad, - "Noah?"
"Prelepa si" - njegov taman bezosecajan pogled bio je sada pun bola i tuge. Oci su mu se caklele, - "Prelepa si Ella."
"Zasto si dosao?" - pitala sam ga ponovo i jos jace pocela da placem. Prisao mi je polako i zagrlio.
"Dosao sam da te vidim posto me nisi pozvala" - odmahnula sam glavom koja je bila uronjena u njegove grudi.
"Isprljacu ti majicu" - prosaputala sam, cutao je i nezno mazio po glavi.
"Zasto me nisi pozvala na vencanje?"
Pogledala sam ga, - "Zar mislis da bih mogla da te gledam? Mislis da bih mogla da izgovaram sve one zakletve drugom coveku dok ti sedis medju svim tim ljudima i posmatras me?" - udaljila sam se od njega, - "Jel bi ti mogao da izgovoris sve to Ani da sam ja tog dana bila tu?" - gledao me je i nakon par sekundi odmahnuo glavom.
"Bilo je tesko El i bez tebe, znas ja sam obecao Ani sve sto sam oduvek hteo tebi da obecam.."
"Meni bi ispunio sve to"
"Tebi bih ispunio.. nju sam zajebao" - nasmejao se, ali oci su ga izdavale.
"Ella.. dosao sam da ti kazem da ne pravis istu gresku kao sto sam ja. Nemoj da se udajes za njega." - sada sam se ja nasmejala.
"Nemas prava da mi to govoris. Ti i dalje imas zenu, a pored zene imas i dete Noah"
"Hoces li prestati da mi nabijas to na nos?" - drsko je upitao i zamahnuo rukom, a ja sam odmahnula glavom i sela nazad na krevet.
"Znas Noah.. kada si me zaprosio zelela sam da se udam za tebe odmah taj dan, ali posle dve godine me je prosla volja, preduga sam bila samo verena nisi radio nista vise od toga. Znas, to je izgledalo kao da me samo drzis za sebe"
"Ali nisam Ella."
"Nisi, ali ja sam takav osecaj imala. I vidis sada posle toliko vremena i posle saznanja i prihvatanja da nisi moj, shvatila sam da te volim.." - pogledala sam u telefon da vidim koliko je sati i vratila pogled na njega, - "Pored svega toga Noah, pomirila sam se sa cinjenicom da neces biti vise nikada moj."
"To nij..."
"Ali jeste, i ti i ja znamo da jeste istina." - nasmesila sam se, - "Ispala sam odvratna sto sam dvozvolila da je prevaris. A slaba sam ispala kada sam to dozvolila da me ponovo imas. A najvise me boli sto sam tebi to uradila pre cetiri godine"
"To sto si nestala?"
"Mhm.. nisam trebala da se vracam, to je!"
"Takva je sudbina.." - slegnuo je ramenima.
"Jao Noah da ti samo verujes u sudbinu.. Uskoro treba da idem, jos malo pa stizu.. ne bi bilo okej da te vide..." - tiho sam rekla
"Ne zelim da se udas za nekoga ko ce da te povredi, a povredicete. I ne zelim da osetis to sto sam i ja, i ako sam iskreno proklinjao dan sto sam te ikada upoznao." - krenuo je ka vratima i zastao, - "Sa Anom se razvodim." - otvorio je vrata pre nego sto sam uspela ista da kazem i nestao.