Zašto Mi?

Vidim gledala si vesti

Nastavila sam da gledam Noaha na tv-u. 'A šta bi bilo ako se pojavim u restoranu dok je on tamo'  pomislih. Ne, to nije dobra ideja. Ustala sam sa kauča i otišla do kuhinje da operem šolju iz koje sam prethodno popila kafu, te se zaputila u garderober da se presvučem. Sada je bilo oko 10 sati i odlučila sam da odem na doručak u restoran.

Taksijem sam stigla ispred 'L&L' restorana. Noahov restoran. Do sada jos uvek nisam shvatila naziv. Izašla sam iz taksija i zaputila se ka ulazu. Na sebi sam imala uske kožne crne pantalone i belu košulju. Crne lakirane štikle i istu takvu torbu.

Ušetala sam u restoran gledajući stolove. Tražila sam to lice. Taj pogled. Te oči. Tražila sam svuda po kristalnoj prostoriji, ali nigde poznatog lika na vidiku.

Sela sam na sredini restorana pogledom ka vratima kancelarije. Prišao mi je ljubazan konobar i naručila sam vegeterijanski sendvič sa avokadom i sok od pomorandze i šargarepe. Pročačkala sam i one poruke od jutros i većina je bila od Murata. Kako strahotično!

Hranu mi je doneo konobar posle nekih petnaestak minuta i taman da nasrnem na hranu, prekine me nečija senka. Pogledom sam išla ka gore i zatekla crne ugalj oči kako me jedu tim hladnim pogledom.
"Šta želiš?"
"Ja?"- pokazao je rukom na sebe i dalje ozbiljan.
"Da.. vidiš da me prekidaš u jelu.." - pogledala sam u tanjir pa u njega. A on je izmakao stolicu naspram mene i seo, te uzeo gutljaj mog soka.
"Alo!"-uzela sam čašu u svoje ruke -"to je moje, naruči sam svoj sok!"
"I ovo je moj restoran lepotice"
"Znači uzimaš svim devojkama ovako sokove?"- iskrivila sam glavu
"Samo zanimljivim"-nasmejao se i otkrio svoj blistavo beli red zuba. Prelep je.
"Tebi su sve zanimljive Noah, ali zaboravljaš nešto tupsone..." - skupila sam usta, pogledala ga te sklonila pogled na tanjir i uzela zalogaj sendviča.
"Šta zaboravljam?"- gledao me je. Nije odavao nikakvu zbunjenu grimasu. I dalje je bio jednostavan.. hladan bez imalo emocija. A ja sam iskulirala pitanje i nastavila sa jelom.
"Šta zaboravljam Ella?"
Pogledala sam ga ispod oka i nasmejala se. "Zaborvaljaš da imaš ženu" -nabacila sam mu sladak kez sa zatvorenim očima, otvorila sam ih i prevrnula s istim. Pa ga upitala -"Da li je ovde i ona?"- a on je samo odmahnuo glavom i ponovo mi uzeo čašu i ispio gutljaj soka.
"Znaš šta?"
"Šta?"
"Ukusna ti je hrana"
"Ukusan sam i ja"
"Ti si idiot." - prevrnuh očima a on se nasmeje
"I kako ti se dopada restoran?"- upitao me je naslanjajući se na naslon stolice, pogledala sam okolo pa u njega. - "Isti je kao i u New Yorku." - klimnuo je glavom.
"Isti je, samo što će u ovom biti drugi vlasnik ili vlasnica.." - suzio je oči posmatrajući moju reakciju. No reakcije nije bilo jer sam se šlogirala jutros. -"Više neću biti samo ja.. ustvari neću biti uopšte ja, ali ćemo imati kontakta jer sam ja ovaj restoran izgradio" - prekrstio je ruke i nasmejao se.
"Misliš otvorio i osmislio, nisi ga izgradio. Ne umeš da gradiš"- namignula sam mu i prekrstila rukama kao on.
"Ha ha, smešna si"

Polako sam završavala sa jelom i spremala se za polazak.

"Zašto si došla ovde?"
"Zašto si ti došao ovde?"
"Ella, ne odgovaraj na pitanje pitanjem"
Ustala sam sa stolice i vratila je na mesto.
"Noah... kada odlučiš da mi kažeš zašto si se pojavio u moj grad, možda i prestanem da ti odgovaram pitanjem na pitanje."- okrenula sam mu ledja i zaputila se ka izlazu restorana, a on je i dalje sedeo na istom mestu.
"Vidim gledala si vesti. Da nisi, ne bi ni znala da sam ovde došao." - rekao je malo jačim tonom da bih ga čula. I stala sam. Okrenula se ka njemu i rekla "Gledala sam, ali i da nisam, zaboravljaš da sam jedna od njih. Saznala bih svakako u toku dana Noah, ali i ti i ja vrlo dobro znamo da nisi došao samo zbog prepisivanja restorana drugoj osobi..."- krenula sam polako da mu okrećem ledja i pogledala ga iza ramena -"jer da jesi.. ja bih prva znala za tvoj dolazak. To se najavljuje." -namignula sam mu i nastavila bržim hodom ka izlazu. A on, on je sedeo ne pomerajući se iz istog položaja u kom je sedeo kada sam krenula i gledao me sa nekim čudnim izrazom lica i osmehom na uglu usne. Svidja mu se igra. Uvek je voleo da se igra.