Zašto Mi?

Vas dvoje ste bili vereni..?

"Mislio sam da imas nesto pametnije da kazes" - odmahnula sam glavom i nasmejala se.
"Lepa je"
"Lepa si i ti pa nikom nista.."
"Ja sam model Noah, ja svoju lepotu koristim za posao"
"Prodajes svoje lice i telo" - skupila sam oci
"Molim?"
"Zar modeli ne rade to?"
"Ne razumem sta hoces da kazes Noah"
"Nista? Samo sam rekao da prodajes sebe"
"Ne prodajem sebe. Ne dajem svoje telo nekom dedi za pare." - nakrivila sam glavu u stranu i pogledom punim prezira gledala u njegove smirene oci. Smiren je kao da nista lose nije rekao, a jeste.
"Nisam ni mislio da se tako prodajes.. o Boze Ella" - lupio se sakom po celu "Da li ti stvarno mislis da bih te ikada nazvao kurvom?"
"Jesi" -klimala sam glavom "Jesi, nazvao si me"
"Ni u jednom momentu nisam rekao rec kurva" - pokazao je prstima navodnike "rekao sam da prodajes lice i telo, model" -prevrnuo je ocima
"Ne razumem te. Stvarno te ne razumem.." - uzela sam gutljaj vina "Zasto ti toliko smetaju modeli?"
"Murat" - pogledao je iza mene
"Ne, ne Murat. Tebi smetam i ja Noah"
"Murat." - i dalje je gledao iza mene i morala sam da se okrenem. A iza mene stajao je Murat sa crnokosom vitkom devojkom u crnoj uskoj haljini koja je otrkivala njene bujne grudi i veliku zadnjicu. "Mm..Murat" - promrljala sam i dalje gledajuci u njega. Tek kada su nam se pogledi sreli okrenula sam se ka Noahu brzinom svetlosti koji je samo sedeo naslonjen na naslon stolice i smeskao se.
"Murat... oh Murat.." - uhvatio se za srce "pa kako smes devojku da dovodis u moj buduci restoran" - imitirao je moj glas kao da ja govorim. Pogodila sam ga salvetom.
"Ne lupaj Noah. I nije mu to devojka, nema devojku"
"Pa sta i da je ima?"
"Nista" - i necija ruka uhvatila me za rame
"El?" - poznati glas mi se obratio iznad glave, pa sam podigla pogled. Naravno, iznad mene stajao je Murat sa crnokosom devojkom i njegovom rukom oko njenog struka.
"M" - klimnula sam i nabacila lazni osmeh i pogledala u Noaha koji se vidno zabavljao
"Otkud ti ovde M?" -upitala sam ga na engleskom jer predpostavljam da ona prica turski
"Dosao sa devojkom.." - pokazao je na nju rukom koja se nalazila na mom ramenu "otkud ti ovde?"
"Dosla sam na veceru.." - sada sam ja pokazala rukom ka Noahu "Kao sto vidis sa... sa.." - gledala sam malo u Noaha malo u Murata i obojica su cutala "sa Noahom. To je... ovaj, onaj momak sa tv-a" - rekla sam zbunjeno isprekidanim tonom a on je klimnuo glavom
"Secam se, zbog njega si pobegla onaj dan" - i to je bio kraj. Noah je poceo da se smeje na sav glas tako da je zaokupio paznju celog restorana, crnokosa je zbunjeno gledala u Noaha pa u nas dvoje i sapnula Muratu nesto na uvo
"Pobegla si zbog mene?" - upitao me je Noah smirivajuci se od smejanja
"Nisam, nego nisam zelela da razgovaram o tebi ispr..."
"Otkud vas dvoje zajedno na veceri?" - prekinuo me je Murat u sred recenice
"Prekinuo si me."
"Izvinjavam se"
"Zelite li da nam sw pridruzite?" - upitao je Noah Murata, koji je pogledao u crnokosu i preveo joj na sta se nasmejala, pogledala u mene i klimnula glavom. 'Samo su mi oni trebali' pomislih u sebe i prostreljam Noaha pogledom, a on mi samo nabaci osmeh
"Niste trebali da se mucite, svakako ste imali rezervisano...." - pokusala sam na finjaka da ih oteram..
"Zapravo nismo" - pogledao je u Noaha "Samo smo odlucili da idemo na veceru..."
"Bas sad.." - promrljala sam vise za sebe ali dobila sam sva upitna muska pogleda na sebi
"Odlucili smo da idemo na veceru i setio sam se ovog restorana, pa rekoh ajde da probamo hranu" - govorio je to sa takvim uzbudjenjem, a Noah ga je pazljivo slusao. Naoh je uvek sve pazljivo slusao, ali nije mu ulazilo u glavu toliko. Nikoga nikada nije poslusao kada mu daju savet, sve je radio po svome. Verovatno tako i danas radi.
"Sta zelite da probate? Ja castim" - upitao je Noah i pogledao u mene, te lagano klimnuo glavom na sta sam ja samo prevrnula ocima. Poslovni razgovor se pretvorio u razgovor sa dvojicom bivsih partnera. 'Mogli bi da osmislimo zajednicki posao kad smo vec svi zajedno' pomislih
"Ljudi!" - povikala sam uzbudjeno "Pa hajde da napravimo zajednicki biznis" - gledali su me kao da nisam normalna. Ponovila sam to i na turskom da bi me i crnokosa razumela, ona dobro dodje kao model za reklamu restorana... ili kao konobarica.
"Zamislite sada, Noah je vlasnik restorana, ja sam novinarka, a mogu i da pevam ponekad. Murat je model..."
"Ti ces biti vlasnica Ella, tako da ja nisam nista tu"
"Noah, ti si poslovni partner za restorane."
"Ma nema sanse, ne dolazi u obzir.." - zamahnuo je rukom i ustao "idem da narucim jelo za sve. Najlepsu hranu cu vam doneti. Sta zelite da pijete?"
"Crno vino" - rekli smo Murat i ja u isto vreme
"Od kada ti pijes crno vino?"
"Ima neko vreme vec"
"Ti si nacisto poludeo M.."

Noah je otisao, a ja sam sedela sa Muratom i njegovom devojkom i caskala sa njima desetak minuta. Devojka je fina, malo zbunjena za Muratov ukus i ne znam kako su oni zajedno ali fina je.
"Rekao si da nemas devojku"
"I nisam je imao"
"Znaci zajedno ste.. koliko? Dva dana? Ni toliko." - nasmejala sam se "koga zajebavas M"
"Dobro. Nismo zajedno dva dana, zajedno smo nekoliko meseci"
"Koliko?"
Prilazi nam Noah
"Sad ce godinu dana"
Prisao je Noah i seo
"Za koliko?"
"Oko mesec ipo dana"
"Boze Murat, mogao si da mi kazes" - iznervirala sam se "Zasto mi nisi rekao odmah?"
"Jer znam da ne bi htela da se vidis sa mnom"
"Bih. Pa ostali smo u okej odnosu..." - pogledala sam u Noaha krajickom oka, jer znam da sam rekla pogresnu rec
"Ostali smo, ali se nismo vidjali osim na poslu.."
"Pa da" - lupila sam se po celu "Kako nisam saznala onda ranije?"
"Pa niko nije znao"
"Nesti krijes M"
"Ne krijem nista samo nismo zeleli da iko zna. Zaprosicu je za mesec ipo dana"
"Zaprosices je na godinu dana veze?" - pogledala sam ponovo u Noaha
"Nemoj brate. Nemoj veruj mi" - obratio se sada on Muratu.
"Sta?" - zbunjeni Murat gledao je u Noahove tamne oci i odjednom drugaciji pogled. Bio je ovo njegov besan pogled koji nije ni pokusao da sakrije
"Nemoj da se zajebes, zajebao sam se i ja tako posle cetiri godine veze i pobegne. Zamisli, samo nestane. U drugu drzavu nestane. Ni traga ni glasa o njoj.. 26. jula sam je zaprosio, nakon dve godine isti 26. jula je otisla...."
Pricao je sa toliko bola u glasu i besa u pogledu. Imala sam osecaj da me mrzi u tom momentu.
"Da li je to ona devojka o kojoj si pricao u intervju-u sa Ellom?" - upitao ga je Murat, a on je klimnuo glavom i pogledao me.
"Zbog nje si napravio ovaj restoran.. ustvari ne napravio, nego sredio" - pogledao je sada i Murat u mene "Sredio si kao sto je ona zelela?" - Noah je ponovo klimnuo glavom
"A zasto bas kao sto je ona zelela?"
Dosadni Murat mora da zabada nos gde mu nije mesto.
"Jer zelim da se seti nas svaki put kada udje ovde. Mozda joj bude i zao zbog svega" - pogledao me je.
"Zelis da pati?"
"Ne zelim da pati, ali zelim da oseti tu bol koju sam ja osecao godinu dana"
Tisina je savladala u nasem drustvu na minutu.
"Vas dvoje ste bili vereni zar ne?"
I to je bila kap koja je prelila casu. Shvatio je. Samo budala ne bi shvatila.
"Jesmo" - odgovorio je Noah.
"Ali ti imas zenu, zar ne? Zasto zelis Elli da prepises restoran?" - samo se nasmejao na Muratovo pitanje. Nece mu odgovoriti.
"Saznaces, polako, nije vreme za to. Hajde da uzivamo u hrani koja nam stize!" - nonsalantno lagano je sve to izgovorio, i dalje besnim ali blazim pogledom uperenim ka meni i pokazao rukom ka vratima kuhinje koja su se otvarala.