Zašto Mi?

Mama

Stojim ispred svoje zgrade posle 4 godine i ništa se nije promenila. Uzimam telefon iz svoje torbice i kucam mamin broj.
"Hej dušo"- javila se mama.
"Halo mama"- rekla sam sa velikim osmehom, "Gde si? Jesi li kod kuće?"- upitala sam je i kada je odgovorila da jeste, u pozadini njenog telefona čula sam svoje zvono. Njenu radost ne mogu opišem.

*Zamislite da se 4 godine ne vidite sa nekim toliko bliskim.*

Kada sam se popela na peti sprat, imala sam šta i da vidim. Žena srednjih godina, srednje visine i sveže ofarbanom plavom kosom, stajala je na vratima ispred stana sa malim psom maltezerom Luom na vratima i sa suzama u kristalno plavim očima i širokim osmehom, dočekala je mene, sada raščupane kose od vetra i umornu od hodanja. Bila je to moja mama. Zgrabila me je u zagrljaj i kao malo dete počela da plače.
"Ellice, koliko si mi nedostajala. Hajde ulazi sad ću ti spremiti omiljenu hranu. Hajde!"- odvojile smo se i povukla me je u stan.
"I ti si meni nedostajala mama"- obrisala sam joj suze, "
"Ali stvarno nisam gladna. Hajde da popijemo kafu i da se ispričamo"- rekla sam i ostavila svoj kofer u hodniku, izula štikle i ušla u dnevnu sobu.
Mama je skuvala kafu i sela kod mene.
Bilo je četiri sata posle podne kada sam stigla. Sada je šest sati, a mama i ja nismo prestale sa pričom.

Tata je napustio pre godinu dana. Našao je posao u Brazilu i otišao. Mama, ona je ovde sama. Nema nikoga osim mene. Radi kao modna dizajnerka i voli taj posao. Prirodno je smedjokosa, a farba se u plavo od svoje petnaeste godine. Nemamo ni malo sličnosti, osim naravno figure tela. Obe imamo telo manekenki. Duge noge i vitko telo.

"Kako ti je Murat?"- pitala je.

*Murat je moj bivši momak kod kojeg sam i otišla u Istanbul i tamo ostala. Bili smo zajedno 2 godine, ali pošto nam ciljevi nisu bili isti morali smo da se razidjemo. Ostali smo u kontaku, dobar je on momak, ali nije za mene. Murat je plavuškast momak. U tridesetim godinama i model. Tako smo se i upoznali. Na jednoj žurci modela. Slučajno sam prosula piće po njegovoj košulji, zatim sam i sama sebe zapela i pala zajedno sa njim jer je jedini bio u blizini koga sam mogla da uhvatim u padu. Razmenili smo brojeve da bih mu dala novu košulju jer mi je bilo žao što sam prethodnu uništila. I tako smo otišli na piće, jedno pa drugo pa treće i smuvali se.*

"Dobro je. Nismo vise zajedno. Nije to to."- nasmejala sam se. Nasmejala se i ona. Nikada joj se nije svidjao.
"Dobro je da si shvatila to napokon. Nisu ti modeli dobri."
"Mama i ja sam model"
"Ali ti si ti."- obe smo se nasmejale.

"Mama.."
"Da?"
"Jesi li se čula sa Samantom i Kloi?"
"Jesam dušo. Samanta je ovde, pozovi je, isti joj je broj" -klimnula sam glavom i čekala da nastavi, "Kloi je dobila dete, malog dečaka Marka. Živi i dalje u New Yorku, ali ne znam u kom delu. Mislim da joj čak i dalje isti broj, probaj da je nazoveš." -rekla je mama.
"Videću majko, idem da se okupam i da legnem. Umorna sam." - zagrlila sam je i otišla da se spremam.