Zašto Mi?

Mnogo si lepa

Poslala sam mu lokaciju i otkazala taksi jer znam kakav je ludak. Naravno, crni mat auto stao je ispred mene nekoliko minuta kasnije.
"Izvinite, ali kako ste ovako brzo stigli?"
"Ne bih smeo da pricam sa Vama"
"Zasto? Zabranjeno vam je?" - nasmejao se i pogledao u retrovizor
"Tako nekako, takva su pravila"
"Nece niko znati.. Noah me prati?"
"Naravno da ne gospodjo.."
"Gospodjice" - ispravila sam ga
"Gospodjice, izvinite. Ne prati vas gospodin, bio sam u prolazu"
"U redu je, znam da lazes" - nasmejala sam se

Stigli smo dvadeset minuta kasnije u restoran. Izletela sam iz auta i trcala ka ulazu. Kada sam usla ugledala sam gomilu muskaraca u skupim odelima i zene, gracioznih stavova i skupih haljina kao i cipela i torbica kako sede za stolovima i pijuckaju jutarnju kafu i ocigledno svi cekaju mene. Pogledi su im upreti ka meni koja sam odevena u jeftine roze pantalone i jeftinu najobicniju belu majicu, krecave kose i skupe sminke. A iz kancelarije je izasao on. Gospodin pogresni i gospodin veoma zgodnog izgleda za zenske oci. Polako je prilazio stolu gde su se nalazili sed muskarac u pedesetim godinama i zena crne kratke kose isto u pedestim godinama. Nesto su razgovarali muskarac i on, te je pogledao u mene i klimnuo coveku sa kojim je razgovarao, potapsao ga po ramenu i meni pokazao rukom gde da idem. Prosla sam pored njega, javila se gospodji i gospodinu i usla u njegovu kancelariju. Svoju buducu kancelariju. Na kaucu me je cekala dugacka crna svilena haljina sa otvorenim ledjima ista kao i moja koju sam kupila i crne zatvorene stikle. Uz tu haljinu sam zelela srebrne..
Taman sam navukla haljinu preko dupeta i neko je usao u kancelariju.
"Opa"
Okrenula sam se ka osobi koja me je prokomentarisala
"Kuca se pre nego sto se udje"
"Meni kucaju draga, ne ja njima"
Navukla sam i brtele i sela na kauc da obujem stikle
"Kucaces i ti jer ce ova kancelarija biti moja za samo nekoliko dana"
"I dalje cu ulaziti bez kucanja" - seo je na stolicu - "lepa si. Lepo ti stoji haljina."
"Dobru haljinu si odabrao, imam takvu istu kod kuce"
"Oh..." - uhvatio se za srce - "zamisli i posle cetiri godine i dalje znam sta volis da nosis"
Obula sam stikle
"A znas li sta Ana voli?" - klimnuo je.
"Sta?" - upitala sam ga
"Nista slicno kao ti"
"Primetila sam" - ustala sam sa kauca - "znas onaj dan kada me je spopala" - okrenula sam se oko svoje ose da me vidi - "kada smo pricale i kada mi je rekla sta sve zna" - rasirila sam ruke i nasmejala se.
Gledao me je, upijao je svaki detalj moga tela i pogled mu je izgledao kao da ce svaki momenat skociti i pocepati mi haljinu
"Ne radi mi to Ella. Mnogo si zgodna u tome i to ne valja." - zarezao je i ustao sa stolice te krenuo da mi prilazi
"Zasto? Ja sam slobodna devojka Noah, jesi li zaboravio?" - odmahnuo je glavom.
"Ne" - polako je prilazio, a ja sam stajala u mestu - "ne, nisam zabiravio" - rekao je tise i zgrabio me svojim velikim rukama za struk i grubo privukao sebi. Kao ukocena stajala sam uz njega i srce me je odalo. Lupalo je kao ludo. Uhvatila sam se rukom za njegove grudi i pogledala ga zavodnickim pogledom.
"Mnogo smo blizu za nekoga ko ne sme da bude ni u kontaktu... znas?" - nasmejala sam se i ugrizla za usnu a on me kao opijen gledao pravo u oci i tesko disao. Jednu ruku je polako poceo da spusta na moju zadnjicu a drugom me je i dalje mazio po struku. Uhvatila sam mu ruku koja je isla ka zadnjici i zadrzala je.
"Ne smes to da radis.." - tesko sam disala i ja.
"Niko nas ne vidi Ella" - sapnuo mi je na uho i nastavio da spusta ruku polako.
"Ja nas vidim." - pustila sam mu ruku i dozvolila da zavrsi sta mu je na umu. A odlicno znam sta je naumio. Nezno me je uhvatio za zadnjicu i stisnuo je celom sakom, a drugu ruku sa struka podigao je i uhvatio me za bradu.
"Mnogo si lepa"