Zašto Mi?

Selimo se

Popravila sam sminku nakon Noahovog odlaska. "Sa Anom se razvodim." proganjale su me njegove reci, nemoguce da se razvodi sa njom odjednom. Nemoguce je da unisti brak od tri godine tek tako. Culo se kucanje na vrata i provirila je glava moje majke. Bila je prelepo obucena. Krem duga svilena haljina i kosa vezana u rep sa loknama. Prava dama.
"El, duso.." - usla je u sobu, - "jesi li spremna?" - odmahnula sam glavom.
"Nisam mama"
"Ja sam ga pustila da udje" - rekla je.
"I mislila sam" - nezno sam se nasmejala kada mi je prisla i sela pored mene.
"Nemoj pogresno da me shvatis duso, ali.. Noah i ti ste, vi ste par koji niko nikada nece prezaliti, a pogotovo vi.  Volite se, zelite se..."
"Mama gotovo je." - prekinula sam je.
"Ella, nista nije gotovo dok ti ne pozelis da je to gotovo."
"Ali ja zelim mama" - odmahnula je glavom
"Ne zelis." - stavila je svoju ruku na moje grudi kod srca, - "Mozda tvoj mozak misli da zeli, ali srce ima drugacije misli. Ne zelim da ceo zivot nakon ovoga patis, zelim ti da budes srecna i da stvoris porodicu."
"Mama, Nejt je divan.."
"Mozda i jeste, ali ga ne volis svim srcem. U Nejtu vidis muza i vidis divnog oca svoje dece, ali ne vidis ljubav." - polako je ustala, - "Imas jos malo vremena.."
"Nemam vremena" - odmahnula sam glavom i nasmesila se, - "Nemam.." - ustala sam i zagrlila mamu.
Zatim, ona je otisla, a ja sam setala u krug po sobi i cekala taj momenat kada dolaze po mene i idemo. Cekala sam momenat kada napustam svoju sobu, svoj devojacki stan i idem ka tome da se zakunem za nesto za sta i dalje nisam istinski spremna. I onda..

Cula su se zvona, galama je bila svuda oko nas, muzika, sa leve i sa desne strane stajala je gomila ljudi koja je sa sirokim osmesima gledala u nas. Nejta i mene. U nas dvoje koji stojimo jedan naspram drugog. Svi su se smejali osim moje mame i Samante. I mene. Imala sam mali osmeh na licu, ali oci su mi plakale.
"Mozete da poljubite mladu", izgovorio je maticar i nase usne su se spojile. Nejt je divan, ali nije on.

Govorila sam, to su suze radosnice, i jesu, ali u dubini duse, to su bile bolne suze ne suze radosnice.
"Nasa drugarica se udala.." - prilazila mi je uplakana Kloi sa tuznom Samantom.
"Jebote El sta si to uradila" - izgovorila je Samanta i zagrlila me.
"Nemoj Sem" - nasmejala sam se.

Prosli su sati, igrale smo, zabavljale se, plakale...
I onda sam stigla kuci. Nejtovoj i mojoj. Kupio je penthouse za nas dvoje.

Medeni mesec provescemo na Maldivima, a nakon toga cemo jos dva meseca putovati.
        
                      ***

Prosla su cetiri meseca od vencanja, sedela sam u dnevnoj sobi i pila jutarnju kafu. Nejt i ja smo odlucili da se preselimo na Maldive. More, priroda i mir. 
Proveli smo se divno tamo i umesto dva meseca putovanja, ostali smo tamo, kupili malu kucicu i uzivali samo nas dvoje.
Tog popodneva sam se nasla sa svojim drugaricama u restoranu 'L&L'.
"I El, kako je bilo?" - upitala je znatizeljna Kloi.
Nisam im javila preko telefona nista, cekala sam da se vidimo. I ispricala sam im sve u detalje.
"Selimo se." - a kada sam to izgovorila, lupile su case od sto i cetiri oka su me pomno gledale.
"Gde se se..selite?" - obe su me pitale u isto vreme.
"Maldivi" - odgovorila sam
"Maldivi?" - klimnula sam.
"Kada El?" - upitala je Kloi.
"Za.. oko nedelju dana"
"Zasto nam nisi to ranije rekla?"
"Nisam zelela da to saznate preko telefona devojke.."
"Ella, vec si nas jednom napustila.. zar ponovo?" - tiho je rekla Samanta, Kloi je pogledala u nju pa u mene, a ja sam cutala. Nisam imala sta da im odgovorim osim to da su u pravu.
"Vidjacemo se, dolazicu"
"Kada? Svake cetvrte ili pete godine?"
"Ne.."
"Pa kada?"

         ***

Pet meseci je proslo od selidbe, sa Kloi, Sem i mamom cula sam se svaki dan. Nejt je radio, a ja sam isla da prosetam po plazi koja se nalazila par metara dalje od nase kuce.
Trudna sam i u cetvrtom sam mesecu. To naravno niko jos uvek ne zna. Nejt je toliko srecan da je sada vec poceo da smislja kakva ce soba biti za dete. Kucu je sredio od temelja. Divan je, nas dvoje smo divan, stalozen par,  ali s vremena na vreme i dalje pomislim na Noaha.
Izlaze mi svuda na drustvenim mrezama, njegove slike sa malom devojcicom. I ona vec ima godinu i nesto.. ali Ane nema nigde. Ponekad mi dodje i da mu pisem, doduse brzo odustanem od toga, ne bi bilo fer prema Nejtu.