Prošlo je podne kada sam stigla u stan. Izula sam štikle, zakačila torbu, otrčala do wc-a i vratila se u dnevnu.
Uključila sam tv da pogledam seriju i da smislim kako ću pozvati Samantu. Ljuta je i ima prava da bude.
Mama se vraća kući tek uveče tako da ručak nemam. No mrzi me da idem i da kupim nešto.
Već je četiri sata popodne.. u devet moramo da se nadjemo Kloi, Samanta i ja.
*jednostavno je samo mogla da je pozove*- pričala sam sebi u bradu, dok sam šetala oko dnevne kao luda.
Uzela sam telefon u ruke i tražila Samantin broj.. zazvonio je 3 puta pre nego što se čuo ženstven, ali dubok glas.
"Da?" - bilo je to kratko da, upitno kratko da.
"Ja sam Samanta... Ella."- zagrizla sam usnu posle tih reči, bojim se njene reakcije. Ali reakcije nije bilo. Čulo se samo kako diše i ništa više.
"Koja Ella?" -rekla je. Znam da zna koja, samo je povredjena.
"Trio fantastiko" -podsmehnula sam se da malo raščistim neugodnu situaciju.
"Oh.. Da i mislila sam." -i dalje je užasno bila ozbiljna
"Htela sam da te pitam, da li bi htela večeras u devet sati da se nadjemo ti...." - prekinula me je
"Ne."- bilo je sve što je rekla pre nego što je prekinula poziv.
Bilo je i teže nego što sam mislila.. Ušla sam u njen kontakt i napisala joj poruku: "Samanta, žao mi je zbog svega, ali da se ne bi dalje pitale šta i kako.. volela bih da se vidimo večeras. Molim te dodji u devet u kafić, naš kafić. Izvini zbog svega ponovo. Trio fantastiko!" - bilo je sve što sam napisala i ostalo mi je samo da se nadam da će se pojaviti
Osam sati uveče, našminkana sa svojom puštenom kestenjastom kosom, sedela sam na naslonu kauča i držala telefon nadajući se da će mi bar javiti da dolazi, ako dolazi ili ako ne dolazi, da znam da ne lupam glavom o zid.
Obukla sam klasične krem pantalone i usku krem majicu. Uz to krem salonke i krem dior torbicu.
Stigla sam par minuta ranije u kafić, naše mesto je bilo slobodno i tamo sam sela. Tačna kao sat, stigla je Kloi. Devojka kratke crne kose, u jarko crvenoj haljini iznad kolena i crvenim salonkama ušetala je u kafić puna samopouzdanja. Zna kako izgleda.
Prišla mi je, pozdravile smo se i sela je.
"Iii? Gde je naš treći član?" - naslonila se laktovima na sto
"Ne znam, rekla je da ne želi da dodje. Ustvari, nije me ni saslušala pa sam joj poslala poruku"
"Pa da.. očekivano. Dobro! Šta ćeš da piješ?" - rekla je Kloi i pogledala u radnika.
"Kafu.. naravno" - obe smo se nasmejale. Uvek pijemo kafu kad dodjemo ovde, to se bar nije promenilo. -"Nego.. radi li čika Josh još uvek?"- upitala sam. To me je izjedalo.
Kloi je klimnula glavom i rekla -"Radi, videćeš ga.."
Prošlo je sat vremena od kad smo se našle. Pričale smo o našim starim vremenima, sećanjima. Pričala sam joj o Muratu, a ona meni o svom mužu i sinu.
U svemu tome, stigla je Samanta.
Mislile smo obe da se neće pojaviti.
Visoka devojka, punije gradje i izrazitih oblina, plave kose do ramena, sada vezanom u rep prišla je za naš sto. Ozbiljna kao i uvek, samo je sela.
"Gde si nestala Ella pre četiri godine?" - bilo je jedino što je izašlo iz njenih usta.
"U Istanbul." - rekla sam.
"Gde, jebote, gde? Zašto si nas ostavila Ella, zašto si otišla bez pozdrava?"- vidno je bila ljuta. Kloi i ja smo samo ćutale. Nisam imala snage da joj odgovorim iako sam rekla da ću sve ispričati.
أنت تقرأ
Zašto Mi?
عاطفية~Ella Smith. Ima 26 godina i po zanimanju je novinarka, pevačica i model. Rodjena je u Americi u New Yorku. Pre 4 godine odselila se u Tursku u Istanbul. Sada se nakon 4 godine vraća u svoje rodno mesto, radi posla. •Kada ode u svoj...
