Zašto Mi?

Nije znao..

"Smeta mi." - rekao je pogledavsi me pravo u oci. Imao je onaj njegov, mracan drzak pogled, kao zivotinja kada vreba svoj plen.
"Smeta?" - klimnuo je glavom
"Znas El, ne znam kako bi ti odreagovala, ali zbog tog coveka si mene ostavila. Svog verenika.."
"Bivseg verenika" - ispravila sam ga
"Bivseg jer si ti to ucinila tako da bude. Zbog njega si mene ostavila. Bila si sa njim koliko? Dve ili tri godine?" - ucutao je cekavsi moj odgovor, ali samo sam bledo gledala u njegove crne oci.
"Dobro, nije bitno, bila si sa njim. On te je imao, voleo mozda, koristio u svakom mogucem smislu i dirao te je on. Ne ja." - grubo je to rekao i tresnuo rukom od sto. Trgla sam se, ali se nisam pomerila sa mesta. Stajala sam na drugoj strani stola igrajuci se sa svojim rukama. Nisam imala hrabrosti da bilo sta kazem jer je za sve izreceno bio u pravu.
"I Ella.. bez imalo blama prisao je..."
"Z..zasto ga nisi oter.."
"Nisam zeleo, bilo mi je zanimljivo da gledam situaciju koja se desava izmedju vas." - nasmejao se i napravio krug oko ose sa stolicom
"Ako ti smeta, trebao si da ga oteras"
"Prisao je i kada sam ga pozvao, kada sam ih pozvao" - ispravio se i pucnuo prstima - "seo je. Zamisli opet bez blama. A znao je da smo bili zajedno."
"Nije znao Noah, nisam mu nikada rekla za nas"
"Veruj mi Ella, cim je on tebe pitao za mene i ti si pobegla odma je shvatio. A ono foliranje... pusti me tih prica modela" - zamahnuo je rukom i isti momenat se sagnuo ka fioci gde je prethodno trazio ugovor.
"Noah.."
"Pusti me sada, pusti me molim te."
Samo sam ucutala i vratila se na kauc. Posle nekoliko minuta i pravljenja haosa, nasao je ugovor i stavio ga na policu pored stola. Taj haos je ostavio i krenuli smo kucama.

Bilo je skoro cetiri ujutru kada smo stigli ispred moje zgrade.
"Zelis li da.." - pogledala sam ga otvarajuci vrata od auta - "zelis li da prespavas kod mene?"
Odmahnuo je glavom ni ne pogledavsi me, a ja sam samo otvorila vrata i krenula da izlazim.
"U 10h je sastanak, bilo bi lepo da stignes pola sata ranije, sastanak je vezan za restoran i prepisivanje restorana. Novinari ce doci u 1 popodne, verujem da ce ti javiti ipak si ti jedna od njih. Posle toga, restoran ce biti na tvoje ime. Ja cu ostati u gradu jos nedelju dana dok se svi papiri ne srede i odlazim"
Stajala sam sagnuta kod vrata i slusala ga kako sve hladno bez emocija izgovara ne gledajuci u mene.
"Zar ne treba da ostanes nekoliko meseci?"
"Kao sto si rekla, imam nekoga kod kuce ko me ceka Ella." - pogledao me je. Ispravila sam se i lagano gurnula vrata. Cim su se zatvorila dao je gas i nestao.

Dok sam se penjala stepenicama do svog stana, razmisljala sam koliko je boli on preziveo kada sam nestala, kada sam ga napustila. Godinu dana, pa dve.. i prodje cetiri godine i kao za inat spoji nas posao. Koji je trebao sve da uradi, samo da nas ne spoji. Sudbina mozda? Ne znam. Da li mi je zao? Jeste. Da li bih sve ponovo uradila isto? Ne. Ne bih ga napustala. Bila sam mlada i sad sam ali tada sam bila mladja i glupa.
Usla sam u stan i otisla pravo u kupatilo da se sredim za krevet.
Pola pet ujutru je, a ja u osam imam slikanje. Taman da mi san krene, vec moram da se budim.