Zašto Mi?

imamo veceru

Izasla sam iz restorana i zaputila se u setnju kroz ovaj kraj. Sagradio je fin, elitni restoran u bogatom delu Istanbula. Naravno, ne bi bio Noah da nije to uradio. Ja ne zivim u bogatom delu, zivim u manjoj mahali. Mahala je normalno naselje zapravo, ima i prosecnih i siromasnih ima, ali ko ne zivi u Turskoj to nece razumeti. Istanbul je prelep grad i ja ga volim oduvek, no neki konj mi kvari uzivanje u ovom gradu. Taj konj je Noah i to je uvreda za konje, ali tako je.

Dva coska iza nalazio se butik u koji sam isla redovno sa Muratom. Murat je takva osoba da voli sve markirano, elegantno i udobno kao i svaki model. Mnogo je slican Noahu, ali razlika je u tome sto Noah ne podnosi muske modele. Nekad se zapitam da li sam ja u Muratu videla Noaha pa sam zato bila sa njim... Usla sam u butik i otisla u zenski deo. Znam da ce uskoro napraviti ceremoniju i haos zbog tog prepisivanja. Morace to da ode u javnost, na sve tv vesti  da ceo svet vidi jer jedini cilj koji mu je trenutno na umu je 'Povrediti Elu kao ona mene'. Izabrala sam crnu, dugu, svilenu haljinu na tanke brtele i otvorenih ledja i tetovaza zmaja na ledjima mi se sada cela videla. Uz haljinu cu obuti srebrne stikle i uzeti malu srebrnu torbu i cekacu poziv.

Posle nekoliko sati setanja i kupovine, taman sto sam stigla u stan stigla mi je poruka od nepoznatog broja.

'Veceras u devet sati, ocekujem te u restoranu. Ti i ja imamo veceru' - gledala sam u ekran ozbiljnim pogledom odlicno znam ko je.
'Izvinjavam se. Pogresili ste broj'- napisala sam i ostavila telefon na sto, te otisla u kupatilo da se istusiram.

Bilo je oko cetiri sata popodne, okupana i obucena u pidzamu sedela sam na terasi i pila kafu. Bez telefona jer nisam spremna da vidim poruku. Proslo je dva sata od toga, ponovo sam pila kafu, ali sada u dnevnoj sobi. I uzela sam telefon da odgovorim na poruku. 'Neka pomisli da sam zauzeta' pomislila sam i usla u poruku nepoznatog broja.
'Nisam pogresio'
'Odlicno znam kome sam napisao'
'U devet sati te ocekujem. Cekace te crni auto ispred zgrade.'
Pisalo je u tri poruke. Kako moze da zna gde zivim?
'Ko si ti?'  napisala sam i nije prosla ni minuta, odgovorio je.
'Videces'
'Necu videti ako mi ne odgovoris'
'Bez nervoze El..' - cuj bez nervoze.
'Noah.' - napisao je u sledecoj poruci. Znala sam.
'Ne zelim sa tobom na veceru, svuda su novinari a ti imas zenu. Ne zelim probleme'
'Ti si novinarka, sredi da ih ne bude. I zena nije tvoj problem'
'Itekako je moj problem'
'Sredi novinare'
'Ne zelim. Laku noc' - bilo je sve sto sam napisala i ugasila telefon.

Obukla sam krem svilene pantalone uz belu svilenu kosulju i krem otvorene sandale. Kosu sam vezala u visoku pundju, kesten boja kose se veoma lepo slaze uz moj autfit. Bilo je osam sati i odlucila sam da odem na veceru sama i pre nego sto mi dostavi auto na adresu. Cim sam izasla iz zgrade krenula sam prvo da prosetam pa da nazovem taksi. I tacno deset minuta pre devet bila sam ispred restorana 'L&L'.

Stajala sam ispred staklenih vrata ulaza i duboko disala, spremala se za rat srca i mozga i zatim elegantnim hodom usla unutra. Bio je tamo. Sedeo je okrenut ledjima u crnom sakou na istom stolu gde smo sedeli jutros. Uvek je bio prvi, uvek je morao da bude prvi u svemu.
"Zdravo." rekla sam, a on se okrenuo, nasmejao se i ustao da mi dopusti da sednem. "Kakav dzentlmen' pomislih.
"Mislio sam da neces doci kad si rekla"
"Kao da me ne poznajes"
"I ne poznajem te."
Ucutala sam. I ne poznaje me da.
"Sta zelis da popijes? Crno vino?" - upitao me je,a ja sam klimnula glavom. Toga se seca.
"Okej, vecera je iz razloga sto zelim da popricamo poslovno"
"Od kad to mi pricamo poslovno kada nemamo veze sa zajednickim poslovima?"
"Zapravo imamo.. novinarka si"- slegnuo je ramenima "tako da realno gledano.." uzeo je gutljaj vina koje odavno pije "imamo zajednicki posao. No nije to." - gledao je kao da ceka moje pitanje, ali cutala sam i nastavila da ga gledam. "Prepisujem ovaj restoran drugoj osobi, zato sam i dosao u Istanbul. Ta osoba si ti" - klimnula sam glavom.
"Znala sam to i bez da si mi to rekao" - nasmejala sam se "nije nam trebala vecera, mogao si samo da posaljes poruku"
"Trebala nam je vecera"
"Nije. Nije nam trebala jer ti imas nekoga ko te ceka kod kuce.." - konobar me je u tom momentu prekinuo stavljajuci mi vino na sto "Hvala" - uhvatila sam drzac case i okrenula je "Imas nekoga kod kuce vec tri godine Noah. Zar ne? Tri godine jel da? Nisam omasila" - odmahnuo je glavom
"Nisi"
"Znam"- podigla sam casu crnog vina i prislonila na usne te uzela dva gutljaja
"Znas Noah.." - "Ella" - rekli smo u isto vreme
"Hajde ti prva"
"Znas.. lepa ti je Ana"
"Mislio sam da imas nesto pametnije da kazes" - odmahnula sam glavom i nasmejala se.