Zašto Mi?

Da smo se nekada voleli..

...U tim mislima prenikula me je snažna ruka na ramenu.

Kao furija okrenula sam se i ugledala gromadu ispred sebe. Odevenog u crno. Crna košulja na kratke rukave isticala mu je snažne ruke pune tetovaža i crne duge pantalone išle su odlično uz njegove noge.
Kosa mu je raščupane ugalj crne boje i odlično su išle uz tamne oči. I taman pogled.

"Srce mi je stalo!"-izgovorila sam dok sam stavljala ruku na srce. Nasmejao se.
"Šta radiš sama na ulicama u ovo doba noći?"-upitao je i iskrivio glavu na stranu sa nekim kezom na faci. -"Ima svakakvih ludaka.."
"Ti si jedan od njih?"-okrenula sam mu ledja i nastavila da hodam
"Pa, može se reći da jesam"-nastavio je da hoda u mom smeru
"Znaš... ti ne živiš u ovom smeru"-napravila sam okret i pogledala ga.
"Ali ti živiš. Pa da ne bi naletela na nekoga.."-morala sam da ga prekinem.
"Već sam naletela"
"Na mene"-odgovorio je
"I to je previše"-nasmejali smo se

Bili smo 3 ulice udaljeni od mog stana.
Ja korak ispred njega, on iza mene. Laganim hodom smo šetali kroz ulice Manhattana.

"Žao mi je"-rekla sam da ubijem tišinu medju nama
"I meni. Slušao sam te sad. Bio sam na tvom koncertu."-ubrzao je hod da bi ga izjednačio sa mojim.
"Bila je i Ana.."-pogledala sam ga
"Ana? Moja Ana?"- 'moja Ana'  rekao je zbunjeno.
"Da. Tv..tvoja"- zabolelo me je. Njegova Ana, njegova.
"Kako znaš da je bila?"
"Sačekala me je Noah kada sam sišla sa bine. Prošetale smo, popričale, rekla je da zna za nas i da ne mogu da te dobijem nazad."-nasmejala sam se da ne pomisli da mi je žao.
"Pusti je. Ne zna šta priča."
"Noah, Noah.. zna ona jako dobro šta priča. Samo što ne zna da pola toga nije istina što ona misli i kaže.."-potapšala sam ga po ramenu.
"Ella, rekla si da ćemo se videti još koji put poslom? Intervjui ovo,ono.. a bile su samo tvoje koleginice?"-promenio je temu, znači u pravu sam.
"Hoćeš iskreno?"
"Da"
"Nisam želela da te vidim. Gledala sam te na tv-u."

Sada smo bili ulicu dalje od mog stana i ja sam tu stala.

"Ovde se rastajemo Noah."- pogledala sam naokolo da nema nikakvih kamera.
"Mogu te ispratiti do zgrade Ella, nije mi problem"
"Meni jeste."-klimnula sam glavom, pa odmahnula, -"Problem mi je. Ne mogu da te gledam više tudjeg."
"Nisam tudj Ella"
"Kako nisi? Imaš ženu! Alo! Ženu Noah.. tri godine. A ja? Ja ovde nisam četiri. Nemam te Noah, nemaš ni ti mene. Nikada se mi više nećemo ni imati."- cakle nam se oči. Gledamo se posle toliko vremena i cakle nam se oči.
"Ella.."
"Odlazim Noah danas."-rekla sam kao iz stopa.
"Molim?"
Klimnula sam glavom i udaljila se korak unazad.
"Odlazim"- ponovo sam klimnula glavom
"Kad?"
"Neću ti reći"-nežno sam se nasmejala. Kao ona mala devojčica koja je napravila veliku glupost pa sad hoće da se iskupi malim osmehom. A on? Samo je klimnuo glavom, prišao mi i zagrlio me.
Zagrlio me toliko jako da nisam mogla da se pomerim. Bio je to zagrljaj koji pokazuje da se nismo videli toliko godina, da smo nedostajali jedno drugom.. i da smo se nekada voleli. Bio je to zagrljaj koji pokazuje da smo pre nekoliko godina imali ljubav.
"Bar sada znam da ideš i gde ideš"-rekao je kada se sklonio od mene. Nasmejao se i pomilovao me kosi.-"Čuvaj se Ella."
Klimnula sam glavom i samo se okrenula. Nisam mogla reč da kažem. Glas bi mi pukao isti momenat koliko me duša boli i plače.

'Da smo se nekada voleli'...