Zašto Mi?

Ponovo prepustena

Stajala sam par minuta sama i dalje, zatim sam prosetala krug da nadjem bar nekoga poznatog, ali niko poznat a meni drag nije bio tu. Popila sam jedno pice koje sam uzela od konobara koji se setao naokolo i krenula ka izlaznim vratima.
Bilo je oko jedan ujutru kada sam stigla. Tisina u stanu i ja sa svojim mislima...

Cetvrtak je prosao pakovanjem za Istanbul i lencarenjem ceo dan.

Petak, nekoliko minuta do 8, obucena u farmerice i belu kosulju i belim stiklama, stojim ispred zgrade drzeci dva kofera. Tacno u 8 sati, stigao je crni auto i iz njega je izasao sofer koji je moje kogere premestio u gepek, a ja sam sela na zadnje sediste.
"Dobro jutro El"
"Jutro" - bilo je sve sto sam rekla.
Na aerodrom smo stigli nakon dva sata. Uzeli karte, sve spremili, otisli da jedemo i cekali let koji je u jedan sat.
"Namerno si ovo uradio? Zar ne?"
"Sta tacno?"
"Pa ovo, da budemo cetiri sata sami pre leta, pa onda koliko sati u avionu sami, pa sami u hotelu... sami u Istanbulu!?" - zadihala sam se koliko sam brzo pricala, a Noah je cutao i samo me pomno sa malim smeskom posmatrao i slusao.

Doslo je i vreme za ukrcavanje u avion. Tetka Klara i njen muz su promenili let, doci ce ujutru, a sto se Nejta tice, ne ide jer sam tako ja zelela. U svadji smo, nema razloga da ide.
Noah i ja smo sedeli u avionu devet sati sami, razgovarali smo o poslu, nista privatnije od toga. Vecinu vremena sam i prespavala, a kada smo stigli u Istanbul bilo je oko 9 sati uvece. U hotel smo stigli tek u 11.

"El?" - prisao mi je Noah dok sam ja sedela na kaucu u hotelskoj sobi i gledala u telefon.
"El, jesi li gladna?"
"Ne" - odgovorila sam ne pogledavsi ga.
"Mislio sam da narucim nesto"
"Ne zelim nista, nisam gladna. Nego Noah.." - ostavila sam telefon i pogledala ga, - "Kako cemo spavati?"
"Pa zajedno."
"Ne, ti ces na kaucu ja u krevet"
"Zasto jednostavno ne bi zajedno?" - upitao je i seo pored mene.
"Jer.." - vrucina me opalila po obrazu, - "To nije dobro Noah"
"Zbog cega tacno?"
"Nas." - pokazala sam rukom na njega pa na sebe i ponovila to vise puta.
"Sto zbog nas? Pa meni je skroz okej"
"Noah.."
Rekla sam to i izdahnula. Gledao me je ponovo njegovim tamnim pogledom i gladnim ocima, a ja kao jak karakter svaki put bih mu se prepustila.
"Ti idi u krevet ja cu ovde.. na kauc" - rekla sam samo da ubijem neprijatnost
"Ne, svakako cemo zajedno spavati" - slegnuo je ramenima i ruku lagano stavio na moju nogu, te je prstima pravio krugove po mojim butinama i isao ka struku.
"Noah imas dete" - nonsalantno me je iskulirao i nastavio svoju radnju, - "I zenu imas."
"Ella imas i ti momka, pa mi se prepustas"
I prepustila sam se. Ponovo.
Ponovo u Istanbulu.
U gradu ljubavi, a ljubavi nigde.