Zašto Mi?

Koktel bar

"Hajde, hajde..." - razgovarala sam sa Kloi u subotu popodne da veceras napokon izadjemo u grad. - "Ma da Kloi, dobro.." - klimala sam glavom kao luda sama sebi na njene ideje dok sam setala kroz stan trazeci svoj sat koji sam izgubila negde u nekoj prostoriji. - "U devet? Dobro dodji do mene. Dobro Kloi. Cao!" - prekinula sam pre nego sto je mogla ista da kaze. Volim je, ali kada se dogovaramo za neke stvari postane i previse naporna. Izlazimo u jedan bar "Joyface" koji se nalazi na Manhattanu. Neka svirka je veceras. Kada smo bile mladje, srednjoskolke jos uvek, Kloi, Samanta i ja smo stalno prolazile nocu pored tog bara i oduvek htele da idemo tamo.  Ali tamo su uvek bili svi stariji od dvadeset godina.

Sada je sedam sati uvece i pocela sa spremanjem. Kloi stize za dva sata i odmah krecemo. Posto sada zivim dosta dalje, trebace nam bar sat vremena do tamo. Poznavajuci nas dve i vise ce nam trebati..

Zaculo se kucanje na vratima, zamotana u rozi peskir i nasminknim ustima otrcala sam do vrata otvarajuci ih. Ispred mene stajala je Kloi u crnoj kratkoj haljini i crvenim visokim stiklama lupkajuci po podu nogom.
"Pa dobro?" - usla je - "Jos uvek nisi spremna?"
"Kloi.." - krenula sam da pogledam na sat i setila se da ga jos uvek nisam nasla - "Kloi koliko je sati?"
"Pola devet je" - uperila mi je svoj telefon u lice
"Poranila si!" - nasmejala sam se, okrenula se i otrcala nazad u sobu da nastavim sa spremanjem.
Dok sam se spremala, Kloi je razgledala po stanu.

"Tadam!!!" - izasla sam iz svog ormara i zavrtela se u krug pokazujuci Kloi sta sam obukla. Nosila sam crnu, kratku haljinu uz telo bez brtela i crne visoke stikle. Kosu sam vezala u rep i zalizala je, a Kloi je napravila male lokne. Bilo je skoro devet kada sam zavrsila i odmah smo krenule van stana da trazimo taksi.