Zašto Mi?

Postao je otac

Proslo je pola godine od mog dolaska u Ameriku i ostanka na duzi period. Koncert je prosao sjajno kao i uvek, osobe kojima sam jasno rekla da se ne pojavljuju, nisu se pojavile. I da.. Novine i vesti bruje mesecima o tome da je poznati biznismen Noah Wilson postao otac, male, slatke devojcice. I sada ja treba da poverujem da su oni srecna porodica zbog deteta? Ne, nisu. Izbegavam da citam novine i da pratim vesti. Gledam svoje intervjue i programe gde se prikazujem na modnim pistama. Preselila sam se, majka i ja ne zivimo vise zajedno. Sada sam na 'Upper West Side' u ulici 'W and Ave' u jednoj beloj sa krem ciglama zgradi '698' ciji izgled podseca na old money. Prelepo je. Stan je dovoljno veliki da imam spavacu sobu za sebe i odma iz te sobe ulazim u sobu koju sam napravila kao veliki ormar, a iz ormara u moje lepo kupatilo. Ceo stan je beo sa bebi rozim namestajem i sitnicama. Kuhinja i trpezarija su zajedno, dnevna soba je odvojena, veliki hodnik iz dnevne vodi u moju spavacu sobu. Soba pored je za goste i pored te sobe nalazi se kupatilo za goste. U tom stanu zivim vise od tri meseca. Samo ulicu dalje, nalazi se park 'Joan of Arc park', u kom setam svako jutro. A nakon setnje odem kod Nine na pilates koja se nalazi iza coska moje ulice. I svaki dan mi je isti, posecujem 'Dunkin' sa mojom Kloi, ponekad i njen sin ide sa nama. Samanta me izbegava i dalje, mada nisam ni pokusavala preterano da budem u kontaktu sa njom. Poslala sam joj par poruka kada sam sa Kloi, ali nisam dobila cak ni procitanu poruku od nje. Nisam se ni trudila, nisam imala volje ni za cim. Pogodila me ova vest sa Noahom. Pogodila me je toliko da nemam volje da odem na bilo kakva poznatija mesta jer sam sigurna da cu ga sresti. Firma to jest, restoran 'L&L' u Istanbulu, koji je prepisao na mene, posetila sam dva puta u ovih pola godine i to samo na neka dva najbitnija sastanka. To vode Noahovi stariji prijatelji gospodja Klara i njen muz koje sam upoznala na sastanku onda kada je Noah prepisivao restoran na moje ime. Klara i ja se cujemo, oba puta smo popile kafu. Cesto me zove i pita kako sam, kako prezivljavam sve ove glasine... i uvek kazem "dobro sam tetka Klaro! Ne brinite. Ne pogadja mene ovo, mi smo davna proslost."
Mi smo davna proslost. Zasto mi? Ponovo mi se to pitanje vrzma po glavi, zasto mi? Zasto sam ja tog dana, tog usranog 26. jula morala da se predam karijeri. Nisam morala, nesto me je teralo. I to nesto mi je upropastilo sve. Sada nakon cetiri godine je kasno, tri godine je tudji. Nije moj, a nekoliko meseci je zauzet menjanjem pelena i zauvek zapecacen kao neko ko nece biti vise nikada samo moj.