Zašto Mi?

Gotovo je

"Nemoj da se udas za njega" - ponovio je.
"Noah.. gotovo je."
"Nije gotovo, ne mora da bude gotovo Ella ako ti ne zelis to!"
"Mislim da zelim." - odmahnuo je glavom i ustao.
"Ne, ne zelis" - nervozno je poceo da hoda levo pa desno i onda je seo ponovo pored mene, - "Ella ne mozes da se udas za njega jebote"
"Zbog cega? Ti si mogao sa Anom, zasto ja ne bih mogla da imam porodicu?"
"Kakvu porodicu?" - ubijao me je svojim tamnim pogledom.
"Malu, on i ja i mozda dvoje dece"
Histericno se nasmejao.
"Ne dolazi u obzir. Ne poznajes ga, cak ga ni ne volis!"
"Ni ti nju ne volis, pa? I zasto si slagao sve da se restoran prodaje napravio si mi zbrku sad sa svima" - promenila sam temu, bar sam pokusala
"El, ja sam sam drugo. Ja sam od ljutnje i tuge hteo da napravim nesto dobro i da te zaboravim. Ali te nisam zaboravio i samo sam sjebe sjebao jos vise"
"Noah, planiras li da je ostavis?" - cutao je, - "planiras li?" - ponovila sam ali i dalje je cutao. Imao je neke cudne pokrete, cas me pogleda cas skloni pogled ali konstantno je cutao.
"Noah hoces li mi odgovoriti na najprostije jebeno pitanje?!" - odmahnuo je glavom i ustala sam.
"Okej, Noah. Udajem se za skoro dve nedelje. Ne zelim da te gledam vise, kvaris mi mir." - sagnula sam se da ga poljubim u obraz, okrenula se i otisla. Usput sam svratila do mame i zatim otisla u svoj stan. Javila sam Nejtu da cu ostati da prespavam tamo i da me razume.
I ostala sam.. dan, dva.. tri dana su prosla i dalje sam bila u svom stanu bez ukljucenog tv-a, bez telefona. Sama sa svojim mislima. Vencanje je za tacno pet dana, a Nejt i ja se nismo videli vec tri.

Sutradan sam otisla u nas stan i polako pocela sa pripremama dok je on bio na poslu, uvece kada se vratio otisli smo na veceru sa nekim njegovim prijateljima.
Posle toga, rano ujutru, ja sam imala probu vencanice i Kloi i Samanta su isle sa mnom. Zatim smo isle na rucak i svaka svojoj kuci.
Dani su mi prolazili previse sporo. Od Noaha ni traga ni glasa, tv ne palim pa ne znam sta se desava, Kloi je u par navrata krenula da ga spominje, ali nisam zelela da je slusam. Ne zanima me sta radi i gde je.

Dan pred vencanje je bio buran. Rano ujutru smo imali probu vencanja. Zatim sam ja jurila oko posla po gradu, Nejt je bio nervozan zbog svog posla. Sa mamom sam isla po tortu i dekoraciju pa kasnije na rucak. I ceo dan smo provele zajedno. A uvece, u mom stanu sam napravila zurku zadnji put kao slobodna devojka, sa moje dve drugarice.

"Elll, kako se osecas povodom sutrasnjeg vencanja?" - upitala je pijana Kloi, - "veruj mi ja sam bila previse u stresnoj situaciji, ti si mnogo opustena!" - upirala je prstom u mene i nije skidala osmeh sa lica. Dok je Samanta bila veoma ozbiljna.
"Pa osecam se, sta ti ja znam.." - popila sam zadnji gutljaj vina i uhvatila flasu da sipam jos, - "Nije mi neki cudan osecaj"
"Zanimljivo.. ja sam umirala" - naglo je popila i Kloi svoje vino i stavila casu ispred mene da joj dospem.
"A ti Samanta? Sta mislis o svemu ovome?" - pitala je Kloi a ja sam je samo pogledala
"Nista"
"Kako nista"
"Pa mislim da gresis Ella" - obratila se meni Samanta
"Gresim?" - klimnula je
"Zasto?" - upitala sam je
"Jer ga ne volis"
"Volim ga Sem.."
"Ne volis ga, ali okej, tvoja stvar. Zoves Noaha?" - samo sam je gledala. Gledala je i ona mene i cekala da odgovorim, a od mog odgovora ni reci. Pogledala me je upotnim pogledom, a pored nje se pojavila i pijana Kloi koja je isto pitanje postavila - "Da, zoves li ga?"
Gledala sam ih i cutala. Nisam cula nista o njemu danima.
"Ne" - to je bilo jedino sto sam odgovorila. Za sta sam imala snage da odgovorim.