Miracles are possible

Devetnaesto poglavlje

Ćao drugari :) Evo još jednog poglavlja, za kraj vikenda... Možda malo ulepša ponedeljak :)
Moram mnooogo svima da vam se zahvalim, jer sam danas videla da je ova priča #1 u Fantasy kategoriji :D moram priznati da sam se baš obradovala, nisam to očekivala, pa se iznenadih kad sam danas primetila, ne znam da li se dešavalo i ranije..u svakom slučaju hvala <3 nadam se da ćete uživati i u ovom poglavlju :*
Šaljem vam puno poljubaca ^_^

***

„Zdravo! Dimitri ja...“

Počela je još dok je otvarala vrata.

Kada ih je konačno otvorila, stala je u mestu.

Na radnom stolu u Dimitrijevoj kancelariji su se nalazile silne bočice, teglice, praškovi, raznorazni sastojci i maleni kotao za napitke.

I budala bi mogla da zaključi šta se dešava.

Ana ga je u čudu gledala.

Dimitri je promrmljao čin i sve sa stola je nestalo.

Bila joj je poznata ta vradžbina.

Radilo se o vrlo jednostavnoj čini koja bi učinila određene predmete nevidljivim, u zavisnosti šta vam tačno treba.

Savršena kada neko želi nešto da sakrije.

Ono što je bilo čudno jeste činjenica da je Dimitri želeo da sakrije od nje da je pravio napitak. Pitanje je bilo zašto.

Sumnjičavo ga je pogledala.

„Nije li običaj da se sačeka odobrenje za ulaz, ako već kucaš?“ Neraspoloženo je pitao, prekrstivši ruke preko grudi.

Prozor mu je bio iza leđa, tako da mu je lice bilo u senci.

Izgledao je mračno. Nije ona bila glupa, videla je da je neraspoložen, ali je odučila to da ignoriše, ne bi li saznala šta je radio.

Nije joj se sviđalo što joj krije ovako nešto. Ni jednog trenutka do sad nije posumnjala u njega, a iz nekog razloga, ovo ga je stavljalo na vrh njene liste osumnjičenih.

Ko može da mi garantuje da nije pravio napitak za ulazak u živosan?

Odjednom nije imala pojma kako da ga pita za moći ostalih čuvara, a da ne ispadne sumnjiava. Da on ne otkrije da ona zna kako to funkcioniše.

Grickala je usnu dok ga je posmatrala.

Iako je bio tajanstven, iako joj je trenutno bio glavni osumnjičeni, nije mogla da previdi koliko je savršeno izgledao.

Čak i u senci uspevala je da vidi munje koje sevaju ka njoj iz tih olujnih očiju.

„Izvini. Prekinula sam te?“ Iako je to rekla kao pitanje, znala je već odgovor.

Odmahnuo je glavom. „Trebala si nešto?“

„Šta si to radio?“ Upitala je, nateravši se da se bar prividno opusti, pa je zatvorila vrata, prišla mu i sela u stolicu koja se nalazila ispred njegovog stola.

„Ništa interesantno Anastasia. Ne trebaš li da budeš na času?“

„Da zapravo trebam, ali došla sam nešto da te pitam.“

„Pa pitaj.“ I dalje je zvučao iziritirano.

„Baš nećeš da mi kažeš šta sam to prekinula?“

„To uopšte nije važno u ovom trenutku.“

„Ako nije važno, zašto si sakrio svu aparaturu i sastojke za napitak?“