Miracles are possible

Šesnaesto poglavlje

Drugari moram mnooogo da vam se zahvalim. Priča je prešla 2k pregleda *___* i znam da to nekome verovatno nije ništa s obzirom na priče od po 200k ali, kako nisam planirala da ova priča uopšte napušta moj kompjuter, ovo je veliki uspeh, pa sam baš ponosna :D hvala vam :*
Evo još jedno maratonsko poglavlje, nadam se da ćete uživati! Grlim vas! <3

Nakon što se vratila u sobu, Ani nije bilo ni do čega.

Razmišljala je da ide u biblioteku i obavi malo istraživanje, ili da bar ode da popriča sa Bastianom, kako bi raščistili njihov nedorečen odnos i spasili ono što se spasiti može.

Takođe želela je da obiđe i Gaby, ali nije bila raspoložna ni za šta od svega toga.

Zaključala se u sobi i pustila muziku.

Pojačala ju je možda malo više nego što je bilo dozvoljeno, ali nije se obazirala.

Muzika je treštala, a ona je ležala na svom krevetu i gledala u plafon.

U Konkordiji su postojali ljudi kojima je posao bio da idu na zemlju i donose novotarije ovde.

Neke su bile prihvaćene, neke nisu.

Bilo je bitno da ne štete prirodu, odnosno da je nekako zaštite i da su uglavnom korisne.

Struju su koristili već odavno, a u zadnje vreme i pametni telefoni, internet i ostale tehnologije su bili visoko primenjeni.

Naravno da nisu mogli da hvataju 'signal' sa Zemlje, tako da su imali posebnu vrstu mreže, ali su mogli da stave nešto sa Zemlje i tako ga koriste.

Kao i većina ljudi u Konkordiji, Ana je obožavala muziku.

Kada bi preprodavci došli, uvek bi bila prva koja će kupiti nove diskove, a onda ih je stavljala na svoj računar i pravila plejlistu.

Nikada ništa nije brisala, tako da joj je plejlista bila i više nego šarena.

Bilo je tu jako mnogo žanrova, klasična muzika, moderna, španska, američka, neki k-pop, njoj se činilo da je iz Japana, ali nikada nije proveravala iz koje Azijske zemlje je zapravo.

Hip hop ju je fascinirao, nije joj bilo jasno kako bilo ko može onako brzo da priča, a kamo li da 'peva'.

Tehno i haus joj se nisu naročito sviđali, činilo joj se da joj mozak malo natekne svaki put kada ih čuje.

Volela je raznovrsnost svoje muzike, a i njeni prijatelji su voleli sa njom da slušaju i komentarišu.

Kao i mnogo puta do sada, prepustila se muzici, ali trenutno joj nije donosila olakšanje, pogotovo ne kada je počela pesma od Beyonce - Broken hearted girl:

You're the only one I wish I could forget
The only one I love to not forgive
And though you break my heart,
You're the only one

And though there are times when I hate you
'Cause I can't erase
The times that you hurt me and put tears on my face
And even now, while I hate you,
It pains me to say...

Skočila je i ugasila muziku pre nego što se pesma nastavila.

Ana ti nisi devojka slomljenog srca! Kako može da ti slomi srce, ako nikada ništa nije bilo među vrama? Sada se stvarno ponašaš kao zatreskana glupačica. On ni ne zna da osećaš bilo šta! Nikada nije bio tvoj!

Korila je samu sebe i mentalno se bičevala zbog sopstvene gluposti.

Možda on i nije bio tvoj, ali ti jesi njegova...