Miracles are possible

Trideset treće poglavlje

Dragi moji, hvala vam na 10k pregleda, baš sam se oduševila kad sam videla tu brojku, pogotovo zbog ove moje krajnje (ne) ažurnosti. Mnogo mi znači kad vidim koliko volite Anu i Dimitrija <3 evo jednog maratonskog poglavlja, mislim da je najduže do sada, ali kako se bliži kraj i ima još dosta stvari da se kaže, bilo je neophodno da bude tako, nadam se da vam ne smeta ^_^ uživajte! Ljubim vas! :*

Direktorka je počela da im aplaudira.

„Pa ja sam oduševljena! Bravo, bravo, bravo!“ Nadmeno je rekla, cereći im se.

S obzirom da je Anastasia sada bila sa Amandom, mislila je da je sve rešeno u njenu korist.

Plan se odvio bez većih smetnji i mogla je da se opusti i reši se repova koji su im ostali ovde, pre nego što se Amanda vrati i preuzme kako Asteru, tako i celu Konkordiju.

Linica je stajala mirno, dostojanstveno je gledajući. „Pa konačno i drugi mogu da vide tvoje pravo lice i znaju da nisam luda.“

„Tačno.“ Klimnula je Sparksica zamišljeno. „Šteta što neće poživeti dovoljno dugo da mogu nekome da prenesu šta su čuli i videli, zar ne?“

Ton glasa joj je bio takav da bi neko sa strane mogao i da pomisli da joj je stvarno bilo žao, kao da nije upravo ona kriva zbog toga... kao da im nije upravo ona iznela pretila smrću.

„Nisi mogla da prežališ to što ti niko nije verovao. Gadno je kada si samo ti u pravu po pitanju neke osobe, a niko drugi ne vidi ništa loše u njoj, zar ne? Trebala si otići iz Konkordije dok si još imala šansu. Možda bi na Zemlji imala normalan život...možda bi čak imala drugu porodicu ili..“

„Ne treba mi druga porodica! Uzela si mi onu koju sam imala tako da ćeš platiti za sva nedela koja si učinila! Kako Anastasiji, tako i njima!“ Rekla je stara dama.

Iako se videlo da je pominjanje porodice uznemirilo i dalje je bila potpuno dostojanstvena. Lea joj se divila, jer je ona već imala poriv da skoči na dotičnu i iskopa joj oči golim rukama.

„Ma daj Liling, nije valjda da si još kivna zbog toga? Gospode, ko bi rekao da si takvo zlopamtilo?!“

„Liling?“ Lea je izustila začuđeno. Interesantna je stvar, što od svega što je čula, to ima je jedino što ju je iskreno začudilo.

„Ah! Pa učenici ne znaju da je tmura bibliotekarka Lin zapravo Liling Lin, zar ne? Kako beše, draga? Beli jasmin, zar ne? Prikladno je što si dobila ime po tako beznačajnom cvetu.“

„HEJ! Jasmin nikako nije beznačajan! On je..“

„U redu je Lea.“ Dimitri je mirno izustio, zaustaviši nadolazeću tiradu o simbolici cveća i njegovoj delikatnosti i snazi.

Prisustvovao je već jednoj ovakvoj raspravi na času i zaista je smatrao da sada nije ni vreme ni mesto za još jednu. Svoju pažnju je vratio na direktorku Sparks.

„Pitanje je, dakle, otkud Vi to znate?“ Mirno je upitao. I on i gospođa Lin su odavali privid savršene mirnoće, dok su se Gaby, Lea i Bastian uzvrpoljili, razmišljajući šta da preduzmu i kako da joj se osvete za Anu i nepravdu koja joj je učinjena.

„Oh, pa ja i draga vam Linica smo bile najbolje drugarice.“ Nasmejala se, kao da ni sama ne može da veruje u to.

Svi su začuđeno pogledali u Linicu.

„Da. Jesmo. Dok me naša direktorka nije koštala muža i sina!“ Rekla je kroz zube, streljajući direktorku pogledom.

„ŠTA?!“ Tri učenika su u glas izgovorila. Bilo je očito da se to dogodilo pre više godina, ako ne i decenija. Nije im bilo jasno da bi posle svega toga, posle činjenice da je izazvala nečiju smrt, mogla da bude direktorka i neko ko donosi važne odluke i u školi i u Konkordiji. Ostala je cenjena i bitna, a gospođa Lin je postala izgnanik.