Miracles are possible

Trideset i peto poglavlje

Pa dragi moji dođosmo do predzadnjeg poglavlja... ko bi rekao? :D Hvala vam što ste bili uz mene i što niste odustali od priče. Nadam se da će vam se dopasti poglavlje. Mislim da mi je ovo jedno od omiljenih...  ovaj deo je čekao da dođe na red godinu i po dana, tako da sam baš uzbuđena što ga konačno delim sa vama. Pišite utiske :D Grlim vas puno!

Savet je zasedao već tri sata.

Bilo je to tri sata nebuloza i lupanja gluposti. 

Toliko gluposti, da je i Dimitriju, koji je bio naviknut na slušanje istih, već bilo dosta.

Sedeo je za stolom i lupkao prstima o usne, suzdržavajući se da ne skoči i ne zavrne im vratove, dok ne čuje taj groteskni zvuk pucanja, što su se uopšte drznuli da pomisle tako nešto, a kamo li da ga kažu.

Pod maskom dosađivanja, polako je gubio strpljenje. Sve vreme je čekao da neko kaže nešto smisleno i racionalno, ali sve što je čuo bio je čist apsurd proizašao iz straha.

Gospođa Lin je sedela pored njega, slušajući sve teorije sa pokeraškim izrazom lica. Dimitriju je bilo drago da je baš ona pored njega, jer nije znao kako bi se snašao da je pored njega bila neka histerična osoba koja bi ga dodatno razbesnela.

Savet je sačinjavalo trinaest članova. Trenutno ih je bilo prisutno dvanaest.

Direktorka Sparks se i dalje vodila kao nestala, međutim sada niko nije ni pokušavao da je nađe.

Osim njih troje, tu su se nalazili ostali moćnici iz Konkordije. Svi članovi saveta su bili stalni stanovnici Konkordije, to je bio jedini uslov, međutim do sada su i Konkordinjani koji žive na Zemlji saznali šta se dešava.

Većina prisutnih je bila zapošljena u školi, mada je nekima bio zadatak i da prate prirodnu ravnotežu koja se održavala u Konkordiji.

I to bez velikih poteškoća, sve do ovog poslednjeg incidenta.

Dimitri, gospođa Lin i tri učenika, vratili su se u školu istog dana kada im je Sebastian doneo dobre vesti... ili bar relativno dobre. Ako ništa drugo, niko ih ne smatra negativcima. Dimitri nije smeo čak ni na to da računa.

Pitao se kakvu li im je priču direktorka servirala o njima, međutim zgodna činjenica je bila da je direktorka nestala pre njih.

Njegova teorija je da se zavukla u mišiju rupu dok se stvari ne smire. Znao je da ona čeka Amandinu pobedu i Anin poraz, kako bi pobrala plodove svog prljavog rada.

Nije mogao da veruje da postoje takvi ljudi... a još manje je verovao da ga je jedna takva zmija nasanjkala i napravila budalom, prevarivši ga da joj svojevoljno pomogne i ugrozi Anu.

To joj neće nikada zaboraviti. Kao što neće nikada zaboraviti uvrede koje su izašle iz poganih usta pojedinih članova Saveta.

„Gospodine Hardy, da sam na Vašem mestu, pazio bih kako nazivam Anastasiu." Opasno tiho je progovorio, po prvi put od kako je sastanak počeo, a sve glave se okrenuše ka njemu.

„Profesore Bell, nemojmo preterivati, ta devojčura je opasnost od prvog dana! Trebala je biti ubijena još pre nego je probudila sve moći, a ne da joj damo punu snagu, a onda krenemo na nju! Razumem da ste Vi pristrasni, jer ste ipak imali najbliži kontakt sa njom, tako da nisam siguran ni koliko je u redu da budete u ovom savetu trenutno, pogotovo ne kada se odlučuje o ovako delikatnoj stvari kao što je njena sudbina, ali kad ste već tu..."

„Da profesor Bell i gospođa Lin nisu došli još uvek bismo verovali da je direktorka Sparks radila za opšte dobro, a ne protiv svih nas!" Oglasila se gospođica Mills. „Oni nisu zaslužili našu kritiku, nego podršku. O ovom problemu znaju mnogo više od nas!"