Prava ljubav

Prvo poglavlje

Sadašnjost!
New York, Maj 2015.

New York!?
Hm...prelep grad,pun lepote, zabave i izazova!
Grad koji uvek nešto posebno budi u tebi i prosto ne možeš da ga ne voliš?

Od kada sam znala za sebe uvek mi je bila želja da živim u njemu,da radim i imam uspešan posao, da imam svoju porodicu,svoj život! Uvek je bio veliki cilj u mom životu, i taj cilj sam ostvarila uprkos protivljenju svojih roditelja, koji nisu hteli da ih napustim i odem iz svog rodnog mesta San Franciska gde sam imala sve i gde mi ništa nikad ne bi i nije falilo!

Ali moja upornost da se osamostalim,da izgradim sebe i nešto svoje mi je bilo najbitnije! Nisam htela da moj otac bude taj koji će me gurati napred i praviti po svom!? Dosta je bilo što sam mu ispunila želju i upisala prava na univerzitetu "Harvard" koji je on završio kao djak generacije i postao jedan od najboljih cenjenih, traženih i odlično plaćenih advokata i koji je imao jako dobre,teške i poznate parnice o kojima se i dan danas priča i koje su ga gurnule na mesta gde samo najbolji dolaze!

Jedno je što sam primorana na to, drugo je što sam želela da ja budem JA a ne samo jedna ćerka cenjenog Chestera Dosona!
Dovoljno je što je moj stariji brat Travis očeva uvlakuša i navodna desna ruka, takodje advokat i djak generacije "Harvarda" jer to tako u našoj porodičnoj dugoj lozi poznatih advokata mora da bude! Jer čim se rodiš to ti je zapisano i odredjeno da uradiš u svom životu i nikako drugačije!
Sem mene koja je namerno na završnom polaganju pogrešila za par poena koja su me delila od toga, ali moj otac je povukao svoje veze koja su me ipak načinila djakom generacije i time mi još jednom stavio do znanja da je njegova zadnja!

I tako sam se ja silom i mukom odgurnula i počela sebe da gradim daleko od njih,zajedno ruku pod ruku sa svojim dugogodišnjem partnerom,suprugom, ljubavlju svoj života i takodje uspešnim i cenjenim advokatom Nickolasom Wilsonom!

Postali smo tim iz snova, takodje zajedno završili isti univerzitet i krenuli dalje boreći se i ostvarujući sitne pobede pa do velikih krupnih pobeda koja su nas učinila uspešnim, bitnim i važnim ljudima u New York-u i obezbedila nam lagodan, miran i siguran život u ovom ogromnom i moćnom gradu!

Jer verujte mi u ovom gradu žive dve vrste ljudi ako se može tako reći?! Prva i najvažnija je ona jaka,uspešna i moćna, a druga koja zavisi od tih ljudi i koja je slaba,siromašna a opet jako borbena radeći od danas do sutra, od jutra do mraka ne bi li sebe prehranili i pomogli svojim najmilijima! A opet taj narod je pun smeha i radosti uprkos velikim problemima kroz koje se nose kroz život!

I opet je velika razlika izmedju tih ljudi i ljudi u koje ja spadam!? Jer moć, bogatstvo i uticaj ti ne mogu baš doneti sreću i radost? Možda donekle za neke stvari koje su ti potrebne,ali ne i za one u srcu u duši i svakodnevnom življenju dana!
Sve je to veštački i pohlepni osmeh,iza kojih se kriju mnogo loših stvari i tajni a i dosta suza!

Kolko god voleo New York i divio mu se,on ti ne donosi mnogo u životu! Ili posao i novac da preživiš ili uspeh i moć da vladaš, ali bez one prave sreće u životu,bar sa moje tačke gledišta a možda i grešim? Jer jedan sam od primera da sam nekad istinski bila srećna što se svega tiče,ali onako pravo srećna dok se polako nije ta sreća  počela gasiti u meni!

I sad dok stojim na krovu zgrade jedne od najpoznatijih u gradu koja ima savršen restoran na vrhu i prelep pogled na grad i reku Hudson.
Mislima mi prolaze razna sećanja, razmišljanja, pitanja?

Ali ona glavna,uvek ista! Dokle? Koliko? Kako? Kad? Da li? Ako? I šta?

Ista pitanja koja su vezana za mnoge stvari i dešavanja u mom životu! Koja me lome iz dana u dan sve više , i najgore što se u dubini duše javlja neki strah, strah koji nikad do sada nisam imala,osetila i to me plaši!