Prava ljubav

Dvadeset prvo poglavlje

Pola sata ležim, odmarajući telo, dušu, srce, um i oči žmureći i pokušavajući da vidim nešto sasvim drugačije a da to nije san već samo iluzija u koju budna odlazim, dok sa strane slušam Medi i njeno propovedanje.

Ne osećam sam se kao njen pacijent ili klijent kako ih ona naziva, iako bi ona najradije želela da sam joj jedan od njih, ali samo može da sanja, danas pa i ubuduće. Ovo je samo jedno od naših večeri koje znamo da imamo, pogotovo sad kad je Nick iznenada otišao u Chicago, javljajući se jednom porukom HITAN POSAO! I tako je samo otišao bez da se udostojio da me obavesti već se gospodin naduvenko setio samo kad je trebao da odgovori na moju kratku ali besnu poruku.

,,Da li si zaspala, ne čujem da hrčeš a ne daješ ni znake da si budna i da me slušaš?'' glasnije me upita Medi na šta mi izmami osmeh i okrenem se na bok gledajući je kako se izvalila na fotelju sa čašom vina u ruci.

,,Ja ne hrčem samo da znaš, a slušala te jesam samo dokle sam mogla da te pratim ostatak sam bila u svojim mislima!''

,,To je baš bezobrazno Sara sa tvoje strane. Ovde sam se raskokodakala dok si se ti prebacila u neku svoju dimenziju!'' Podignem se u sedeći položaj i prekrstim ruke preko grudi.

,,Šta hoćeš Medi od mene, šta hoćeš da ti kažem, šta da radim?'' drsko je upitam više besna na sebe zbog svega i zbog nje koja ne popušta sa pritiskom na mene zbog svega što se dešava.

,,Samo hoću da razgovaramo o svemu, da izbaciš sve iz sebe, i da mi kažeš šta misliš, šta osećaš i to sve kao da se obraćaš meni svojoj najboljoj drugarici. A ne da me izbegavaš zbog mog posla, pa da misliš da svaki naš razgovor izgleda kao da si moj klijent. Upamti da si ti moja drugarica, da si nešto što volim najviše i za koga želim da sam tu.''

,,Hoćeš da ti kažem kako sa Nickom ne pričam već nedelju dana. Kako je pre četiri dana otišao iznenada na put a da se nije udostojio javiti!? Što sama pomisao da pomažem Lucasu koliko god se trudio teško mu pada i ne može da priča o tome, pa izbegava temu i nije pitao kako je prošlo prvo ročište, u šta ne sumnjam da mu gospodjica Lisa nije javila. Što sam sa Nickom u nekoj čudnoj situaciji za koju ne znam na čemu sam i nemam rešenje. Rodjeni otac ne priča sa mnom skoro mesec dana, a moja majka zove i tera mene da spustim loptu govoreći da ceo život zadajem probleme svom ocu i da mi je uvek popuštao a ja ne prestajem sa novim udarcima...'' ustanem i počnem nervozno da šetam iznervirana razgovorom koji vodimo.

,,Šta želiš da ti kažem? Šta da radim da bi rešila svoje probleme i ludu glavu? Misliš da sam ja srećna što imam probleme sa svima i što nemam podršku koja mi je potrebna? Jel sam ja htela da se Lucas pojavi na mojim vratima i zatraži pomoć od mene, naravno da nisam. A kad sam htela da ga se rešim drugi su me gurnuli njemu u ruke, i donekle moja narav takodje. Jer veruj mi možda sam srećna što ću neke stvari da dokažem drugima i svakome da stavim do znanja da sa mnom više nema zezanja, ali isto mi veruj da mi uopšte nije prijatno što je Lucas u mojoj blizini!'' Sednem na fotelju i nervozno rukama prodjem kroz svoju kosu i udahnem.

,,Taj jebeni Lucas je ipak neko i nešto bio u mom životu! Volela sam ga kakav god da je bio i šta god uradio na kraju. Donekle mi je učinio uslugu jer me je gurnuo u ruke Nicku, koga volim više od svog života i ta ljubav ne može da se uporedjuje ni sa čim ali...ne mogu samo tako da izbrišem Lucasa iz svoje prošlosti, ipak on ima neku svoju priču u mom životu. I veruj mi da mi uopšte nije lako što mu pomažem oko borbe za starateljstvo nad ćerkom. Zamisli oko borbe nad ćerkom, ja njemu....tom detetu, njegovom detetu...pa zar je bog morao baš to da mi namesti, Lucasa i dete?'' zagledam se očajno u Medi koja ne može da dodje do reči od mene i kad opet krene da nešto progovori, zaustavim je i nastavim da pričam opet ustajući i šetajući po prostoriji.