Prava ljubav

Trideset šesto poglavlje

Minuti, sati i dani su prolazili sporo kao godine održavajući moj bes neprestano budnim i bez nade da se taj bes, ta vatra u meni stiša i bar na neko vreme mi dozvoli da udahnem duboko i osetim mir u sebi. Više ne znam ni šta čekam, ni kad će se to desiti jer jedino što znam jeste da moram  do kog cilja da stignem? Jedini cilj je da odem od Nickolasa, ali kako vidim sve je teže. Nisam očekivala da ću brzo i lako ovo završiti, jer sam svesna da treba vremena. Ali nisam ni očekivala da će mi biti još teže? Pogotovo što sam iznenadjena Nickolasovim ponašanjem. Jednog trenutka je on, Nick kojeg celog života poznajem, uporan u borbi u kojoj želi pobedu. Želeći da me pridobije, da opet budem njegova, da mu oprostim i verujem, a onda drugog trenutka se pojavi Nick kojeg ne prepoznajem. Nick koji me ignoriše i ponaša kao da me ne poznaje. Kao da prolazi pored osobe koja je slučajan prolaznik. Povučen i tih kakvog ga ne znam za sve ove godine. Terajući sebe da se zapitam da li ja njega uopšte znam, da li ja znam ko je zapravo Nick, s kim sam provela tolike godine? Kome sam dala svoj život na dlanu?

Mogu da se pitam svaki dan milion puta mnogo toga, ni na jedno svoje pitanje nemam odgovor i to me izludjuje. Baš kao sada kad sam završila razgovor sa Davidom koji mi je saopštio da ne zna šta da uradi u vezi Nickolasa i mene. Da ne zna na koju stranu da stane, kome i kako da pomogne. Da je Nick ozbiljan ugovor stavio izmedju nas koji nas veže, i da mogu svega da se odreknem ipak postoje stvari koje mogu samo da se odrade uz moje prisustvo, odobrenje i potpis i to ne bi mogla da izbegnem. To bi značilo i da odem od njega i iz ove države, uvek bi se vraćala zbog obaveza koje bi mi bile nametnute.  

Besno ulazim u zgradu, bez da se javljam bilo kome i očajno idem ka stanu gde znam da me on čeka kao i svaki dan do sada. Ulazim u stan u kom je sve previše je tiho i mračno, i kad se ponadam da nije tu prevarim se jer ga zatičem kako sedi u dnevnom boravku gledajući u svoj telefon, dok ga pri zalasku sunčevi zraci obasjavaju, čineći da njegova bronzana boja kože izgleda sjajnije i lepše. Mameći te da je dodiruješ i uživaš u osećaju koju ti pruža pod prstima. Prekorim samu sebe što razmišljam na taj način i njegov hladan pogled koji ima kad me pogleda vraća me u stvarnost. Krenem ka kuhinji ali me ubrzo zaustave njegove reči.

,,Zašto to radiš Davidu? Zašto si njega stavila da bira izmedju dvoje ljudi koje najviše voli na svetu.'' okrenem se i upitno ga pogledam.

,,Dobro si me čula Sara. Zašto uvlačiš Davida u naš problem?'' vratim se par koraka ka njemu i samo nasmejem.

,,Da li ti mene zezaš Nickolase? Ja ne uvlačim njega u naše probleme, ja samo tražim njegovu pomoć advokata  jer mu najviše verujem, baš kao i ti. I ne želim da niko zna šta se dešava izmedju nas, želim da ovo rešim i odem od tebe zauvek.!'' povisim ton jer ljutnja me nadjačava.

,,A pošto znam i vidim po njemu kakav je, da mu ti pretiš ili ucenjuješ kako god to nazvao naći ću drugo rešenje, samo da uspem tebe da se spasim.''

,,A kako to misliš? Bolje se pomiri sa činjenicom da ne možeš pobeći od mene, nego što ćeš trošiti snagu na uzaludne stvari.'' ustaje i približava mi se dok se ja omičem korak od njega, jer mi je potrebna dovoljna udaljenost od njega.

,,Tražiću pomoć od svog oca!'' odgovorim mu naravno laž, na šta se on na trenutak šokirao pa nasmejao.

,,Da li me zezaš Sara? Od oca, tvog oca?'' zbunjeno kroz smeh me upita.

,,Da, svog oca. Imaš li problem sa time možda Nick?''

,,Daj Sara, ti ne bi tražila pomoć od njega ni da ti život ovisi od toga. Ti koja si se borila protiv njega, zajedno sa mnom. Ti koja mu nisi dala da bude u pravu, i govorila mu da greši u vezi nas. Ti sada hoćeš da ti on pomogne da se rešiš mene, da te spasi mene? Hoćeš da likuje i da ti govori kako je znao šta će biti? Hoćeš da tatina ćerka posle svega dodje i traži pomoć od svog tatice.'' provokativno mi odgovara, ljuteći me još više jer me odlično zna pogotovo što ne bi podnela da se povinujem ocu i dozvolim da drži svoje propovedanje. Na kraju je moj otac bio u pravu kad je rekao da će mi Nick doći glave, da će me uništiti kad se budem najmanje nadala i tako se desilo.