Prava ljubav

Dvadeset sedmo poglavlje

Kao da stojimo večnost, posmatrajući jedno drugo, gušeći se u napetosti koju oboje osećamo i u bolu koja nas preovladjuje. Kad pomislim da neće još dugo progovoriti ili dati bilo kakav odgovor, sebe bodrim da se samo okrenem i odem, ali tog istog momenta progovara i oduzima mi dah koji je dugo u mojim plućima bez dozvole da ga povratim nazad i prodišem.

,,Ništa ne krijem! I ništa ti ne radim iza ledja!'' posmatram ga kako teško guta knedlu i telo mu se polako opušta od napetosti u kojoj je dugo bio. I kao što sam mislila, nije mi lakše kad je dao svoj odgovor. Jedan deo mene želi da mu verujem a drugi deo radi sve suprotno, bacajući me u sumnju koja će me jednog trenutka ubiti. Ali ovim odgovorom ne znači da se ja neću potruditi da saznam da li je istina što govori on ili Lisa. Znam samo da od istine koju otkrijem nekome neće odgovarati.

,,To je tvoj odgovor Nick? Razmisli još jednom, pre nego što ga potvrdiš?'' tiho sa težinom u glasu mu se obratim.

,,Da! To je moj odgovor Sara! Ne postoji ništa što bi krio od tebe!?'' kao iz topa odgovara, i vidim da je već opušteniji, ali opet strah je u njemu zbog moje reakcije i mojih reči. Bez da išta kažem naglo mu okrenem ledja i drhtavim rukama počnem da razmeštam tanjire i hranu ne bi li sebe samo uposlila i skrenula misli, ali to ne traje dugo. Osetim njegovu ruku na svom laktu i okreće me ka sebi, iz ruke izimajući mi tanjir i odlažući ga na radnu površinu. Stavi me ispred sebe, a moj pogled je samo uperen u njegove nage grudi, i ubrzo osetim njegove tople dlanove na mojim obrazima. Polako mi podiže pogled ka njemu, nežno osloni svoje usne na moje i lagano udahne.

,,Samo mi veruj ljubavi!'' šapne na mojim usnama, a zatim podigne pogled i zagleda se u moje oči, a obraze mi nežno miluje svojim prstima.

,,Samo jedno želim da ti kažem, a to je da šta god da se desi, znaj da za to uvek postoji neki razlog! Dal taj razlog saznaš ili ne, znaj da je sve u životu sa nekim razlogom!'' zastane na trenuak, a njegove reči se urezuju u moje misli, dok otežano dišem.

,,Znaj da sve što sam radio i što radim je zbog tebe, zbog nas! Jedino si mi ti bitna, niko i ništa sem tebe Sara! Sve dok si pored mene, sve dok si u mom životu moj si vazduh i tad jedino dišem i živim!'' Teško progutam knedlu i svim silama se trudim da mi suze ne skliznu niz obraze. Ne smem da pokleknem pred njim, ne smem da mu pokažem da sam slaba i da su me njegove reči pogodile!? Pogodile kao nešto što mogu od njega da čujem i što mi je preko potrebno da čujem, ali opet i strah da su to reči kojima on hoće sebe da opravda, reči kojima želi da mi stavi do znanja da šta god se desilo on voli mene!' Hmmm...sad si tek u neobranom grožđu Sara, sad ti je tek teško.

,,Oprosti mi ako sam te povredio u poslednje vreme? Oprosti što nisam bio uz tebe, i što sam dozvolio da me bes, ljutnja i ljubomora udalje od tebe! Napravio sam razdor izmedju nas i to me boli, jer sve što sam razmišljao jeste da tebe ne izgubim, da tebe sačuvam kraj sebe od svih, da ne dozvolim da te niko povredi a na kraju ja sam te povredio!" Prstom prelazi preko mojih usana, i već me gleda sa nevericom u očima.

,,Molim te ljubavi, oprosti mi za sve! Jer ja poverenje imam u tebe ali ne u druge..."

,,Ako imaš poverenje u mene, onda nemaš problem sa drugima! Ako meni veruješ, šta te onda drugi opterećuju?" prekinem ga i tiho progovorim, sklanjajući njegove tople ruke sa mog lica.

,,I nisam ja mala Nick, da ne mogu da se čuvam!? Dovoljno sam odrasla i sposobna osoba da mogu sebe zaštititi od drugih!''

,,Znam, ali ja...''

,,Nema ali Nick!?'' prekidam ga i pomeram se u stranu praveći dovoljnu razdaljinu izmedju nas.

,,Povredio si me svojim ponašanjem u poslednje vreme, i pokušavam da sve to sklonim pod tepih, da bi mogla normalno da živim i komuniciram sa tobom. Da bi mogli da nastavimo tamo gde smo stali, bez nesuglasica i ozbiljnih problema.'' okrenem se prema njemu i zagledam se u te zbunjujuće crne oči.