Prava ljubav

Peto poglavlje

Dva meseca kasnije.

Danas je tačno dva meseca od kada sam kročila na ovaj univerzitet, i to su moja dva najteža meseca u životu koja sam za sada uspešno preživela!
Očekivala sam da će biti teško što i jeste dosta bilo, ali s'obzirom da o pravima ništa nisam znala jer me nikad to nije zanimalo dobro sam se snašla u ušla u kolotečinu svega toga. I nešto što ne smem na glas da priznam a ni drugima jeste da mi se sve ovo pomalo svidja i da me privlači! Ali ostaće duboka tajna u meni, da čak ni svom ocu neću priuštiti to zadovoljstvo da čuje iz mojih usta, i sve više imam osećaj da ja ovo mogu iako je za početak to sve slabo ali ću se truditi da budem što bolja, zbog sebe!

Naravno ovo koliko sam za sada uspešna moj otac ne bi bio zadovoljan, ali pošto ga za sada nema ovde i naši razgovori su kratkog daha, spašena sam koliko toliko od njega i njegovog gonjenja mene.

Ali nisam spašena njega! Nickolasa Wilsona, mog čuvenog neprijatelja i osobe koju pokušavam vešto da izbegnem zbog sebe same i svojih osećanja koja imam duboko u sebi, što prete da isplivaju na površinu svaki put kad ga ugledam i kad moje srce zaigra.
Kad god u prolazu prodje pored mene i dotakne me, moje telo podrhtava i gori!

Konstantno je u mojoj blizini i tu je uvek da dobaci koju reč, da me izazove i iznervira da prosto dobije neku reakciju od mene ali se uspešno borim protiv toga jer nekad pomislim da sam u stanju da ga zadavim a ni tu reakciju mu neću pružiti.

Pogotovo u trenucima kad posle izazivanja mene ode da se šepuri kod drugih devojaka koje jedva čekaju njegovu pažnju i da mu se okače oko vrata. E tad skroz poludim da nekad ne znam za sebe i ne znam kako uspem da se smirim uprkos besu, nervozi i toploti koju tada imam u sebi kao da gorim, za koju Nina kaže da je klasična ljubomora!

Ja ljubomorna? Nema šanse!
Nikad nisam bila ljubomorna ni prema kome, pa čak ni kad je Lucas u pitanju, kojeg su takodje saletale mnogobrojne devojke.
Ja nisam bila takva devojka nit sam sada, iako naravno Nina tvrdi suprotno da se ljudi menjaju pogotovo mi u našim godinama, gde tek treba da učimo o životu i da gradimo svoje osobine i karaktere, i da zato sada jesam ljubomorna iako to neću da priznam jer sam nekad preponosna!

Često pomislim da je Medi u liku Nine i da zapravo s njom pričam a ne sa Ninom. Toliko su slične da je to stvarno neverovatno a opet sam nekad i srećna zbog toga jer mi Medi i Natali mnogo nedostaju i sve što bi njima rekla uživo jer je preko poruka i telefona to nemoguće, ja sve pričam sa Ninom i za sada smo odlične drugarice što ne sumnjam da i u budućnosti neće biti drugačije!?

Nina je jutros poranila pre mene, jer je htela pre predavanja da malo trči jer joj je preko potrebno istrčavanje i razgibavanje, da ne bi ostala kako ona kaže ukočena nad knjigom.
Dok kroz prozor svoje sobe posmatram sumorno i vlažno jesenje jutro, imam želju da se uvučem u krevet i da ne izlazim ceo dan a kamoli da trčim kao što to radi Nina.

Ali umesto toga ipak se oblačim u uske farmerice, poluduboke sive čizmice i debeo sivi džemper rolku, dovoljno toplu za ovo vreme a da ne moram neku jaknicu preko, dok kosu vezujem u neurednu pundzu na vrh glave jer puštena kosa na ovoj vlazi napolju je ravno ubistvu.

Uzimam ranac i u ruke svoj fotoaparat kojim bi htela pre predavanja da malo slikam sve što mi zanimljivo zapadne za oko.

Dok silazim niz stepenice molim se u sebi da ne naletim na njega, jer dovoljno ga gledam svaki dan na svim predavanjima ne moram i sad kad želim da imam malo svog zadovoljstva i mira.
A kad smo kod mira bar sam se nadala da on neće živeti ovde na univerzitetu kao i ja nego da će biti izvan njega, on je ipak takodje ovde i to sprat nize od mene što znači da svaki čas mogu da naletim na njega što ne želim ili možda donekle nekad i želim?