Prava ljubav

Trinaesto poglavlje

Kao nekada po navici, tako i danas kad mi je posle dužeg vremena prvi radni dan na poslu, pijem svoju drugu jutarnju kafu koju uzimam u kafiću na uglu ulice par metara od firme, sa uživanjem je pijem i mogu reći da je osećaj divan!

Sama pomisao da se vraćam u firmu i nazovi novom početku u mom životu, dan mi se ispunjuje još večim entuzijazmom.
Želja mi je da dokažem svojoj porodici ,naravno pre svega svom ocu ali i Nicku da mogu opet da budem i da jesam jaka, sposobna i dosledna sebi, a i poslu koji me čeka bez da mi njihova pomoć treba.

Laganim ali sigurnim koracima ulazim u firmu gde me već sa velikim osmehom dočekuje naš vratar John.

,,Kad sam čuo da se vraćate na posao, nisam im verovao!? Ali kako sam vas video da se uparkiravate u garažu i po običaju izlazite van nje i pojavljujete se na glavnom ulazu sa kafom u ruci, moje oči veruju u ono što su uši čule!"

,,Oči nikad ne lažu Johne! Njima najviše veruj te!"
Odgovaram sa osmehom dok ulazim u zgradu usput pozdravljajući i Lauru na recepciji.

,,E pa ako vi tako kažete gospodjice Wilson, onda moje oči  sijaju od sreće što vas vide, i što će vas viđati!"

Namignem i mahnem u znak pozdrava ulazeći u lift.
U meni raste još veća želja za poslom i sa iščekivanjem želim da vidim svoju kancelariju koju su u kratkom roku preuredili po mojoj želji, i nadam se da će mi se svideti.
Izlazim iz lifta i kao inače sprat i kancelarije su većinom prazne, jer moja navika da dodjem na posao ranije se nije promenila.
Ali nečija jeste, i to od moje sekretarice Lucy  koja me uveliko čeka sedeći za svojim stolom prebirajući  nešto po fasciklama.

,,Dobro jutro Lucy! Baš iznenadjenje da si pre mene stigla na posao?!"
Poskoči u mestu, da su joj naočare skliznule sa lica ali ih je brzo namestila. Ustaje sa stolice i dolazi do mene grleći me, ali se brzo ispravi, ustukne korak od mene i nakašlje.

,,Izvinjavam se gospodjice Sara! Od sreća što vas vidim morala sam da vas zagrlim, jako ste mi nedostajali! I sa velikom radošću sam ustala ranije ovog jutra i došla da vas sačekam."

,,Prošle nedelje smo se videle, kao i svaki put do sada kad sam dolazila u firmu, ali hvala na tvojoj iskrenoj radosti!"

,,Znam da sam vas videla, ali jako sam srećna što se vraćate u firmu i što sam opet vaša sekretarica, jer verujte mi nisam bila baš srećna radeći u drugom sektoru!" Sa uzdahom i olakšanjem mi govori zaobilazeči svoj stol i uzima svoj rokovnik u ruke.

,,I meni je drago što sam se vratila i što si uz mene opet! A i kome mogu da verujem osim tebi koja si bila dugo uz mene. Niko ne bi znao da obavlja svoj posao kao ti Lucy!"

Stavljam torbu na njen stol i izvlačim iz nje neke papire.

,,Drago mi je da tako mislite!" Odgovara ali ubrzo se prebacujemo sa laskanja na posao.

,,A sad na važniji deo priče, a to je posao Lucy! Već smo se sve dogovorile preko mejlova, danas je dan pripreme i pregledavanje svih papira, slučajeva i klijenata. Od sutra možeš da mi zakazuješ sve sastanke i o svemu me obavestavaš."

Objašnjavam joj kao malom detetu iako znam da će sve biti u redu i onako kako sam planirala.

,,Sve smo pojasnili, ništa ne brinite! Od sutra su sastanci i mogu vam reći da će ih biti dosta! Od kako sam poslala mejlove da ste ponovo aktivni, telefon ne prestaje da zvoni kao i mejlovi da pristižu. Biće ovo radna nedelje i dobar početak gospodjice Sara!"

Sa osmehom i entuzijazmom govori koji želim da vidim a i da osećam.

,,Drago mi je da je tako!? I još jednom ono najvažnije da ti napomenem!" Obraćam joj se malo tiše i približavam.