Prava ljubav

Sedmo poglavlje

,,Lucas!"
Tiho izustim njegovo ime kad on na trenutak pogleda u mene, ali ubrzo vrati pogled na Nicka.

,,Ili bolje pitanje, šta ti hoćeš od moje devojke?"
Opet progovori Lucas dok iza sebe osećam napetost i bes koju ima Nick, a ja stojim izmedju dve vatre i preti mi požar koju njih dvojica mogu da prouzrokuju!

,,Tebe se to ne tiče šta ja želim od nje!?" Besno i otresito odgovara Nick dok Lucas već polako kreće u raspravu koju ja moram što pre da zaustavim ili se nikome neće pisati dobro?

,,Ona je moja devojka i sve u vezi nje se mene tiče..."

,,Lucase smiri se!" Prekidam ga u pola reči i polako mu prilazim, korak po korak, kad se njegov pogled najzad fokusira na mene.

,,Nick nije ništa mislio loše! Spremamo neki rad zajedno i zato me je zvao da podjem sa njim..."

,,Nick? On je za tebe Nick?"
Prekine me u pola reči i zbuni svojim pitanjem.

,,Nisam znao da si tako bliska sa njim da ga zoveš nadimkom? Pogotovo ne bliska sa osobom za koju znam da tvoj otac baš ne bi bio srećan? Koliko znam ozbiljno si upozorena od koga da se strogo sklanjaš Sara!?"

Njegove reči me iznenade i naljute u isto vreme.
Otkud on zna da ja njega treba da izbegavam? Ko je on da meni zamera kako ću koga zvati, da l' punim imenom ili nadimkom? Ko je on da mene ispituje kad sam ja ta koja treba da njega pita mnoga pitanja, za koja već znam da mu se neće svideti!

,,Lucase jel možeš da se suzdržiš od svojih pitanja i da porazgovaramo nasamo?!"
Obraćam mu se ali me više ne gleda već besno strelja pogledom Nicka, koji takodje ima besan pogled upućen Lucasu, da oboje izgledaju kao dva razjarena bika spremna za borbu koju moram da zaustavim pre nego što uopšte počne.

,,Lucase!" Pozovem ga ali ne obraća pažnju na mene. I tom prilikom u meni se budi bes i još veća nervoza, ali umesto da poludim ja pridjem Lucasu bliže i stavim svoje ruke na njegove obraze i polako okrenem njegovu glavu ka meni i njegov pogled je opet usmeren ka meni!

,,Idemo da popričamo nasamo! I onako si došao ovde da me iznenadiš i budeš sa mnom! Je l' da ljubavi?"
I tad sam zvanično poludela, da sam svoj bes usmerila ka Nicku samim mojim gestom i rečima upućene Lucasu koje su samo izletele iz mene bez da sam htela da ih svesno izgovorim?
Jer posle svega, ja više nemam taj osećaj da njemu pokažem bilo kakav izliv nežnosti i ljubavi, ako je ikad i postojala izmedju nas dvoje?

Dok se u mojoj glavi vodi bitka sa mojim rečima i osećanjima, Lucas me samo hladno posmatra a zatim se nasmeje i prisloni svoje usne na moje i tad sam propala...a više bi volela da sam kao noj zabila glavu u zemlju i sakrila se od svega i svih..pogotovo od sramote i groznog osećaja zbog Nickolasa.

Ali to je sve uzalud, jer on je iza mene i sve ovo nemo posmatra za koje mislim da traje satima, a ne svega par trenutaka.
Odvajam brzo svoje usne od Lucasa i ugledam Ninu koja zaprepašćeno i sa interesovanjem gleda u nas, bolje reći u mini predstavu koja se odigrava ispred nje.

,,Upravo tako ljubavi,ovde sam zbog tebe!"
Odgovara Lucas i krene da me miluje po obrazu ali se brzo trgnem i udaljim od njega, jer me njegova blizina i dodir polako peku ali na drugačiji način...na način koji mi ne godi i koji mi smeta!

,,Lucase upoznaj moju drugaricu Ninu! Pričala sam ti o njoj!"
Usmeravam mu pažnju na nju dok se upoznavaju, a moj pogled beži ka Nicku.
Ali samo malo koliko mogu da okrenem glavu na stranu jer stoji iza mene i sve što sam mogla da vidim iz svog ugla jesu njegove pesnice koje stiska pored svog tela i hladan izraz lica od kojeg se i moje srce ledi.

,,Mogli bi na piće da odemo i malo se družimo?" Obraća se Nina u pokušaju da situaciju okrene na drugu stranu, dok meni nije ni do čega a kamoli do druženja i pića!