Prava ljubav

Trideset peto poglavlje

,,Sastanak u podne je otkazan i pomeren za sutra. Brian danas treba da mi donese gotove papire za gospodju Olivardi...'' samo po par rečenica čujem što mi Lucy govori više od pola sata. Moje misli su odlutale, i teško da se posle onog nemilog dogadjaja od jutros bes u meni smirio. Tu je, samo miruje preteći da opet bukne ako ga neko izazove.

Još sam pod utiskom kako se usudila da dodje ispred zgrade i izaziva me. Šta ona više hoće?  Dokle više želi da uništava sve pred sobom, dobila je šta je htela. Rastavila je Nicka i mene, saznala sam za to što je želela, šta želi više?

,,Želi njega.'' naglas i iznenada izgovorim svoje misli, kad na moje reči Lucy zastane i gleda me začudjeno.

,,Molim!?'' upita zbunjeno i tad me vrati u stvarnost. Malo se promeškoljim u mestu, nervozno pomerajući neke papire i fascikle.

,,Ništa Lucy, sve je u redu. Misli su mi odlutale, da li možemo kasnije da nastavimo naš sastanak, a ti idi završi sve što je ostalo potrebno.'' 

,,Naravno gosp. Sara.  Da li želite nešto da popijete, ili da vam iz restorana poručim jelo?'' pita me dok polako ustaje i skuplja papire u svoje fascikle i zatvara svoj notes.

,,Ne, hvala. Nisam gladna.'' odgovaram praveći se da nešto gledam na ekranu laptopa.

,,U redu, tu sam šta god da vam zatreba.'' govori i brzo odlazi, a ja isfrustirano udahnem i oslonim glavu na svoje ruke i sebi dajem par trenutaka da se saberem i nastavim dalje sa radom. 

,,Lucy, rekoh ti da je sve u redu i da mi ne treba ništa.'' govorim kad čujem da se vrata otvaraju i da neko ulazi. Misleći da je Lucy, ubrzo shvatim da sam se prevarila jer moje telo odjednom odreaguje i znam da je on. Podižem glavu i ugledam Nickolasa kako mi zabrinuto prilazi.

,, Da li si dobro?'' upita me i brzo se zaustavi u svojoj nameri da mi se približi. 

,,Hvala na brizi, ali odlično sam.'' Znam tačno zašta me pita, ali pravim se nezanteresovana vraćajući pogled na laptop glumeći da nešto radim.

,,Sara!'' povisi ton na mene na šta samo odreagujem pogledavši ga hladnim izrazom lica.

,,Odlično znaš zašto te to pitam.''

,,Nick, znam zašto me to pitaš, i moj odgovor je da sam odlično.'' zatvaram laptop i posvećujem pažnju njemu.

,,Do sada sam se mnogo puta sa njom sretala, i ne moraš da i dalje brineš da li ću saznati nešto. Ili možda ima još nešto što kriješ, pa se plašiš?'' zaintrigirano ga upitam.

,,Ne umišljaj, nema ništa Sara. Samo nisam srećan što ste se susrele. Što ti se obratila i pokušala da uvredi...ne želim da zbog mene budeš  još više povredjena. Ne želim da ti bude još više loše, i nisi morala da me braniš i da...'' da li moje uši dobro čuju ili sanjam. Ne mogu da verujem šta mi govori.

,,Čekaj, čekaj...samo stani sa pričom.'' prekidam ga i upirem prstom u njega polako ustajući sa stolice da budem bar malo u ravni sa njim.

,,Ja nema potrebe da bežim od nje. Ona je mene tražila i ono što je tražila to je i dobila.  A tebe nisam branila, već sebe Nick. Rekoh ti izaćiću iz svega ovoga dostojno sebe, a ne kao pokisla mačka.''

,,Sara, molim te daj šansu da ovo ispravimo. Daj šansu da ti dokažem da...'' prilazi mi korak napred dok govori ali ga zaustavlja Lucy koja ulazi u kancelariju.

,,Izvinjavam se što vas prekidam, ali gosp. Sara stigao je gospodin Miler.'' uplašeno mi se obraća Lucy pogledom prelazeći sa mene a NIcka.

,,U redu Lucy, odvedi ga u salu za sastanke, dolazim odmah.'' govorim joj ali ona je već izašla, kao uplašena životinja pobegla sa mesta na kojem može da strada ako izbije još veči haos. Jer tenzija izmedju Nicka i mene je vidljiva i sve veća.