Prava ljubav

Dvadeset četvrto poglavlje

,,Hoćeš li se molim te najzad javiti na moje pozive? Ili bar da odgovoriš na poruke?'' Ćitam poruku koju sam dobila od Nicka, tridesetu po redu od sinoć i baš kad želim da utišam telefon stiže i sledeća koju čitam.

,,Ne budi tvrdoglava Sara, znaš da te to nikada daleko nije dovelo? Praviš veći problem nego što jeste!?'' Ja pravim veći problem nego što jeste? Da li si ti normalan? Očigledno nisi Nickolase, i ja veruj mi nemam snage da se sa tobom bavim kilometrima daleko preko poziva i poruka. 

Da, fališ mi ali isto tako i boliš me! Stavljam telefon u torbu, i čujem kako vibrira ali ignorišem, jer sve što mi trenutno treba jeste mir i uživanje u ovom sunčanom i previše toplom julskom danu.

Izlazim iz kola na parkingu Central parka, i udišem čistinu koju pruža raskošno drveće u ovom velikom i zagušljivom gradu. Uprkos letu i povišenoj temperaturi u parku je dosta prijatnije. Preko puta na parkingu spazim kola koja su me pratila od kuće, i ne mogu da verujem da je stavio nekoga od svojih ljudi da me posmatraju? Šta hoće time da postigne, šta misli da time radi i odakle mu ideja da meni treba neka pratnja? Ignorišem i krenem niz stazicu van parkinga, kad čujem da me neko doziva. Okrenem se prema poznatom glasu i nasmešim.

,,Teta Saro! Ovde smo!'' raširenih malih ruku i sa velikim osmehom u lepršavoj roze haljini trči ka meni u zagrljaj.

,,Lili, dušo moja najsladja!'' čučnem i jako zagrlim to malo biće puno ljubavi i pozitivne energije, da samim njenim dodirom imaš osećaj da letiš.

,,Čekaj da te vidim! Kako si samo porasla, pa ti si velika devojčica!'' gledam je i nameštam njenu haljinicu, a prstima upletem u njenu dugu loknastu plavu kosu vezanu u visok rep koja pod mojim prstima klizi kao svila.

,,Četiri centimetra od prošlog puta teta Saro!'' odgovara dok svojim malim prstićima pokazuje koliko tačno i opet mi se baci u zagrljaj.

,,Jako si mi nedostajala teta Saro!'' šapuće mi i ljubi me u obraz, grejući moje srce i telo da i ne osećam letnju vrelinu već samo njenu koja prija mom telu i duši.

,,I ti meni Lili, ne znaš koliko samo!'' govorim joj i tad vidim kako nam se približava sa osmehom Emili, i polako se ispravljam da je pozdravim.

,,Nije mogla da dočeka da dodješ, pa smo morale da krenemo ka parkingu da te sačekamo.'' Govori mi i snažno me grli i ljubi u obraz.

,,Nema veze, drago mi je da sam vas odmah videla, jer sam i ja jedva dočekala naše današnje druženje!'' Nasmejem im se i pomilujem Lili po obrazu, koja počinje da skakuće oko nas.

,,Da li ja mogu da idem ispred vas, da prva zauzmem našu klupu kod igrališta, a vi ćete za nagradu da mi kupite sladoled!?'' 

,,Možeš naravno, a kupićemo ti šta god poželiš! A ako budeš poslušna i ni jednog dečaka na igralištu ne udariš, imam jedan poklon u kolima za tebe!'' sa radošću skakuće i grli me oko struka, a svaki njen dodir i ljubav koju mi pruža čini da se osećam potpunom.

,,Biću dobra, ja sam prava mala dama!'' glumi ozbiljnost i namešta svoju haljinicu, a zatim krene ispred nas da trči.

,,Srećom ne vidja te često, inače bi izgubila skroz kontrolu nad njom kliko bi je ti razmazila!? A opet si i tako malo sa njom, da joj tvoja prisutnost jako fali!'' obraća mi se Emili dok polako koračamo i posmatramo je ispred nas.

,,Sve znaš, bez da se ponavljam opet Emili! I sama znaš čija pažnja i ljubav je njoj potrebna, a nema je! Ja sam tu samo onoliko koliko mogu da budem i da joj pružim pažnju i ljubav koju zaslužuje sa moje strane, nažalost razdaljina nas sprečava da to bude češće ali dobro!''govorim joj grleći je oko ramena dok me kroz osmeh pomalo tužno gleda.