Prava ljubav

Šesnaesto poglavlje

Ne trudim se ni da pozvonim na vrata kad zna da dolazim, ali već nestrpljivo čekam da mi otvori i onda počnem da lupam pesnicom o vrata tako jako da ceo hodnik odzvanja od buke koju pravim.

,,Gde gori Wilsone? Zašto lupaš kao manijak i uznemiravaš mi komšiluk!"
Naglo otvara vrata i već je krenuo sa zvocanjem ali ga ne krivim. Zaobilazim ga i ulazim u stan, koračajući pravo ka njegovoj kuhinji.

,,Kako da ne lupam kad te nema celu večnost da mi otvoriš vrata a znaš da idem kod tebe!?" Otvaram frižider i uzimam dva piva, pružajući mu jedno u prolazu krećući se ka dnevnom boravku i bacam se na dvosed.

,,Petak je!"

Govori dok seda nasuprot mene i svoje duge noge stavlja na stol ispred sebe. Možda jeste ugledni advokat ali i dalje je raspušteni klinac kojem očigledno što pre treba žena koja će ga pritegnuti i naučiti manirima.
Ma šta ja to pričam, otkad sam neko ko to gleda? Takav sam i ja nekad bio a očigledno sam sad uštrogljen ulickani ugledni gospodin.
Dal me je to život koji vodim napravio takvim ili sam ja to hteo, ne znam? Ali znam da moj život kakav je nekad bio nije isti, ja nisam isti, ona nije ista, mi nismo isti!

,,Znam!" Odgovaram i otpijam jedan gutljaj piva gledajući u televizor na kom je puštena NBA utakmica.
Tišina je zavladala izmedju nas i čuje se samo gromoglasno navijanje sa tribina, škripa patika i udarci lopte o parket i koš. Nisam ni bio svesan koliko mi ovo nedostaje i u meni budi sećanja, kada je ta lopta bila sve u mom životu.

,,Odavno nismo išli na neku utakmicu Black!?" Govorim izmedju gutljaja piva.

,,Pa jedno tri godine koliko se sećam?"
Govori mi i zastaje na momenat.
Ne gledam u njega i samo očekujem njegovo pitanje koje je uvek isto kad su naša druženja u pitanju.

,,Šta je sad bilo Nick?" Upita me i ostavlja flašu piva na stol, laktovima se oslanja na svoja kolena i njegov pogled je uperen u mene iako ga ja ne gledam.

Ćutim par sekundi, ispijem još par gutljaja piva i odgovaram ne gledajući u njega.

,,Sara je opet imala košmar!" Sa bolom i težinom u glasu izgovorim.

,,Kada?" Sa uzdahom upita.

,,Noćas!"

,,Znači to je razlog što si danas bio mrzovoljan i lud na sastancima, da sam imao želju da te zadavim pred svima, i što Sara nije bila u firmi?!"

Najzad usmerim pogled ka njemu i dovoljno je da me samo pogleda da zna da sam besan i da me ne proziva, ali ja ipak još i progovaram.

,,A kakav si mislio da budem?" Povisim ton na njega.

,,Mislio sam da je nikad neću probuditi iz te grozote koja je progoni, mislio sam da će umreti od gušenja koje je imala kad je otvorila oči! Do jutra nije zaspala, već plakala na mojim grudima dok nije nastupila prokleta glavobolja koja ju je uz lek uspavala.  Sedeo sam pored nje kao da je time čuvam od onoga što možda opet preti da dodje u njen san! Prvi put nisam znao šta da radim, prvi put nisam znao koja moja odluka može biti dobra i ispravna? Prvi put..."

Zastanem i zažmurim teško gutajući  knedlu kao da je veličine jabuke koja tresne u mojim grudima i jako zaboli.

,,Zašto si ovde Wilsone? Zašto si ceo dan na poslu, a ne pored nje?"

,,Zato što je ona rekla da idem na posao, tvrdeći da će biti dobro? Da će misli usmeriti na posao koji će raditi od kuće, a sad je Medi kod nje i to je jedan od razloga što sam ja kod tebe!"
Uzimam flašu koja je sad prazna i odlazim do frižidera po druga dva, stavljajući jedno ispred Davida iako on svoje prvo još nije dovršio.