Prava ljubav

Trideset treće poglavlje

Ne znam kako se do sada nisam srušio na zemlju sa koje ne bi trebalo da ustanem? Ne znam kako još uvek stojim čvrsto na nogama, dok je u meni sve slomljeno? Kako i dalje živim i dišem kad ona nije pored mene, šta me to drži na nogama?

Jednog trenutka znam da je to potreba i želja za njom, drugog trenutka znam da je to bes i  mržnja prema svima, prema sebi za sve što sam dozvolio da se desi. I jedno i drugo me gura napred i drži uspravno. Ali ako ostanem bez nje zauvek, bolje je da me nema.

Moram da ovo ispravim, moram da je vratim u svoj život, ne smem da dozvolim da je izgubim. Sve si uspevao do sada Nickolase, uspećeš i ovo. ,,Jel ti jasno!?'' kroz zube izgovorim dok iz sve snage udaram u bokserski džak. Da bar fizički izmučim svoje telo i povredim ga još više. Ali bol u mojoj duši i lomljava u mom srcu je previše jaka.

Kao razjarena životinja bez prestanka zadajem udarce koji su sve jači, i kroz rukavice prsti već počinju da trne i podrhtavaju, da moji zglobovi već pomalo umorno popuštaju. Ali nastavljam uprkos njima, pa makar mi se ruke raspale. Ovde će se raspasti one ili ovaj džak, i to ću saznati ubrzo.

,,Odavno nisam video nekoga da sa takvim besom i takvom silom udara u taj džak Nickolase?'' čujem poznat glas iza sebe, ali ga ne prepoznajem u prvom trenutku. Naglo zastajem i okrećem.

,,Mislio sam da te mogu naći samo na košarkaškom terenu kako zakucavaš loptu u koš, ali sam izgleda pogrešio?'' ugledam kako mi prilazi visoka i krpuna gradja osobe koja me očigledno poznaje i sa osmehom posmatra, ali ubrzo dolazim k sebi i prepoznajem osobu koju godinama nisam video.

,, Justin? Justin Roberts!?" Izgovorim pomalo zbunjeno kad prepoznam svog starog poznanika i klijenta.

,,Glavom i bradom Wilsone." Prilazi mi i muški se grli i pozdravi sa mnom.

,,Izvini, mokar sam." Govorim dok skidam rukavice za ruku.

,,Nema veze, znamo koliko znoja treba da potekne niz naša tela da bi uspeli u nečemu?" Odgovara sa oduševljenjem.
,,Nego sam se iznenadio da si upravo ti ovde? Nisam navikao da vidim da radiš nešto drugo sem trčanja sa loptom."

,,Stvari se menjaju Justine. A prijalo mi je malo da izbacim snagu i bes na ovom džaku." Odgovaram i uzimam peškir kojim se brišem, a zatim oblačim duks.

,,Nego otkud ti ovde? Godinama te nisam video. Šta te je dovelo u New York?" Upitam iznenađeno.

,,Posao naravno. Planiram da ovde prebacim deo firme i da proširim posao. Tako da je New York na neko duže vreme moje mesto za život."

,,Ah...tako sam i pretpostavio. Glupo bi bilo da pomislim da te je ljubav ovde dovela?" Udarim ga po ramenu pesnicom na šta se on nasmeje.

,,Znaš da se ta još nije pojavila koja..."

,,Koja će zarobiti tvoje srce!?" Dovršim već poznatu rečenicu.

,,Upravo tako Nick! Ali ne brinem se, imam osećaj da me upravo takva ovde čeka? I vremenom ćemo to videti!" Zamišljeno se nasmeje pa nastavi.

,,Kako si ti? Radiš udarnički kao po običaju, čujem sve pozitivno o tebi i samo nižeš uspehe."

,,Trudim se! Znaš da ja nikad lako ne odustajem od nečega." Odgovorim ponosno jer sebe podsetim na borbu koju uvek imam u sebi kad je nešto u pitanju što želim. Tako će ova borba postati sve jača zbog Sare.

,,Drago mi je zbog tebe Nick. Već neko vreme sam ovde, i imao sam u planu da te posetim jer želim da ponovo saradjujem sa tobom u vezi svog posla. Znaš da su mi bitni jaki i uspešni ljudi zbog mog posla, a ti si upravo to. Uvek bio i vidim ostao, potreban si mi Wilsone!"