Prava ljubav

Četrdeset treće poglavlje

Osećaj boli i hladnoće koja je zaposela moje telo na kratko je nestala i obgrlila je ljubav i toplina koja je grejala moje srce, lečeći ga od rana zbog kojih je krvarilo. Na kratko sam se osećala potpunom i mirnom. A onda se sve ubrzo vratilo ne dozvoljavajući mi mir ni na trenutak.
Toliko brzo se vratilo, da me je tup bol u glavi počeo buditi, a svaki pokret mog tela je bio nemoguć od bola koji me je trzao i ograničavao moje pokrete.

Otvaram oči kroz koje prvo škiljim zbog jake bele svetlosti koja je oko mene i bola u glavi koji mi odzvanja. Podižem ruku i portrljam oči i čelo a zatim ugledam i shvatim da se nalazim u bolnici dok mi je jedna ruka prikačena na neku cevčicu. Pokušavam da se pridignem ali me ubrzo nečije ruke vraćaju nazad da legnem. Ugledam Medi pored sebe i posle dugotrajnog zujanja najzad čujem glas oko sebe.

,,Ne pomeraj se, moraš još malo da odmoriš.'' čujem njen zabrinut glas i sećanja mi odjednom naviru u glavi. 

,,Trent?!'' izgovorim usplahireno i opet počnem da se podižem ali mi to Medi ne dozvoljava. 

,,Dobro je Sara. Ne brini, nije mu se ništa desilo. Samo ga je okrznuo metak, rana mu je sanirana i otišao je kući.'' pokušava da me smiri i samo na trenutak u meni umiruje nemir koji se stvorio, ali svest svega što se izdešavalo mi ne da mira. pomaže mi da se malo podignem i namešta mi jastuk pod ledja.

,,Prikačena si na infuziju zbog malaksalosti i da se ne bi razbolela. Tvoja iscrpjenost je ogromna i dodatno je delovala da se pored šoka koji si doživela onesvestiš i u nesvesti budeš skoro četiri sati. Izvadili su ti krv da provere rezultate pa te nadam se uskoro puštaju kući.'' kao malom detetu sa velikom pažnjom se obraća i seda pore mene milujući mi ruku.

,,Htela je da me ubije. Mogli smo svi da stradamo Medi. Ne mogu da verujem šta se desilo? Ne mogu da verujem da je toliko mržnje u njoj da je navela sebe da ubije nekoga, u ovom slučaju mene.'' šokirano i uplašeno je se obraćam.

,,Sara ona je poremećena osoba. To smo već uvideli šta je sve radila i na šta je sve spremna. Ovo iskreno nisam očekivala. Ali pošto joj se svašta izdešavalo ne znam ni da li je bilo očekivano. Ne smem da tako mislim, ali dobro je prošlo.''

,,Gde je ona sada? Šta će s njom biti? Pokušavam da vratim film unazad, ali ne mogu svega do detalja da se setim šta mi je izgovorila. Ali znam da jedno jeste što me je zbunilo. A to je da zarad mene njoj je NIckolas oduzeo dozvolu za rad, da je zbog mene uništena u svakom smislu.'' Pokušavam da se napregnem da se setim i shvatim sve, ali me Medina ruka dodirne po čelu, masirajući ga da se opusti.

,,Ne napreži se sada, imaćeš bore pre vremena!'' pokušava da me opusti i izmami osmeh što to i učini na sekund.

,,Biće sve u redu. Ona je sada u zatvoru i tamo će se za nju upravo pobrinuti...'' zastane na momenat pa nastavi dalje.

,,Za nju će se pobrinuti David i odredjeni ljudi Sara. Dobiće kaznu koju zaslužuje u to budi sigurna. A kad dodje momenat da tebe ispita policija setićeš se svega i reći im. A sada odmaraj da bi mogla što pre da te vodim kući.'' nervozno ustane i počne da šeta oko mene. Njene reči su mi sumnjive i kad poželim da je nešto pitam ona me prekida.

,,Vodim te naravno kod mene posle, samo hoću da te obavestim da su ti roditelji upravo krenuli ka nama. Ne znam kada će stići zbog leta, ali ovo dešavanje je stiglo do njih i očekivano je da će uskoro biti ovde. A šta ćeš im ti reći to ne znam, i želim ti svu sreću u vezi svega. Moju podršku već imaš i biću uz tebe za šta god da ti treba.'' naarvno da je ovo dešavanje došlo do njih. Ipak sam im ćerka a i moj otac ima toliko veza da ne postoji šansa da nešto do njega ne stigne. A pitanje je da li je Nickolas čuo? Da li mu je David bar rekao. Donekle je on kriv za ovo, život bi izgubila zbog njega. Ali mi ne bi bilo žao. Iz misli me prene doktorka koja ulazi u bolničku sobu sa polu osmehom kad me vidi da sam budna.