Prava ljubav

Dvanaesto poglavlje

Ulazim polako u stan posle duge jutarnje šetnje sa Leoom, koja mi je bila potrebna da razbistrim glavu i smirim  svoje telo tako što ću ga izmučiti fizičkom aktivnošću koju sam nekad imala više nego sad!. Što me baca u razmišljanje da se posvetim nekom treningu kao što sam nekad znala.

Već na samom ulazu u stan, u daljini čujem Nicka kako sa nekim priča, ali bi pre rekla da je u pitanju neka prepirka jer sve odzvanja od njegovog glasa. Zastanem i pokušam da odslušnem šta i s kim priča, ali pre nego što uspem nešto da čujem brzo završava razgovor i odjednom se stvori ispred mene u hodniku.
Prvo zabrinutog, pa onda namrštenog izraza lica gledajući me.
Sigurno nije čuo da sam ušla ali kako Leo nije pored mene sigurno ga je video da ulazi u dnevni boravak i tad je shvatio da sam stigla.

,,Gde si bila?" Otresito me upita i njegov ton me iznervira, podsećajući sebe da sam na njega ljuta i da smo u svadji.

,,U šetnji!" Odgovaram hladno i zaobilazim ga krećući se ka kuhinji.

,,Dva sata si u šetnji i to bez telefona ili bilo kakve poruke da znam gde si?" Ide za mnom i prekorava me dok ispijam čašu vode.

,,Kad sam uvideo da te nema duže nego inače kad šetaš Lea, strah me je preovladao dodatno kad mi je vratar Rob rekao da nisi otišla u park preko puta zgrade već niz ulicu..."

,,Uplašio si se da sam te ostavila možda?" Prekinem ga u pola reči i namršteno me pogleda.

,,Ne pričaj gluposti! Pomislio sam da ti se nešto desilo Sara! Kao i ovih dana dok si odbijala da mi se javiš, morao sam da šaljem svoje ljude da provere gde si i dal si dobro!"

Naslonim se na kuhinjski deo i prekrstim ruke preko grudi.

,,Kao što vidiš tu sam, i to celo ovo vreme! A da li sam dobro, e pa nisam Nick!" Ljuto mu odgovorim dok mi korak po korak prilazi.

,,Ljubavi mislio sam da smo to.."

,,Da smo to, šta? Rešili?!" Povisim ton kad zastane u mestu.
,,E pa nismo ljubavi! Kako možeš da očekuješ da je sve u redu kad smo se u svadji rastali i kad sam ja preživljavala tornado zvani naši roditelji bez tebe! Mislio si da si otišao i vratio se na sredjenu situaciju, e pa varaš se Nick!"

Brzim korakom prodjem pored njega i uputim se na sprat ka našoj sobi, a iza sebe čujem njegove korake kako me prati.

,,Nisam mislio da smo rešili, samo da kao po običaju kad su oni u pitanju ne osvrćemo se na njihove svadje i kritike!"

Stanem i naglo se okrenem ka njemu.
,,Kritike i svađe?! Juče je sve bilo samo ne te kritike i svadje na koje smo navikli Nick!"
Govorim mu besno dok skidam sa sebe trenerku i idem u garderober tražeći druge stvari da se presvučem.

,,Ostavio si me kad je tebi i meni bilo najbitnije da budemo zajedno, pogazio si svoje obećanje i ostavio me samu sa njima! Otišao si ljut na mene zbog posla i nisi pomislio kako ću i dal ću se izboriti sa njima!"

,,Mogla si sve da otkažeš Sara. Mogli su da ne dodju i onda ti ne bi bilo teško! I nisam bio ljut zbog tvog posla već sam bio iznerviran zbog te odluke i zabrinut za tebe, ali ljut sam sada kad znam da si ipak odlučila da se vratiš sutra u firmu i da su svi već obavešteni o tome, a nisi sačekala bar još jednom da popričamo o tome pre konačne odluke. Ali vidim da si ovaj put sama odlučila!"

Ljutito mi govori dok izgubljeno tražim stvari da obučem i usput pravim nered kad se u momentu okrenem ka njemu zbog njegovih reči.

,,Šta bi bilo drugačije da sam otkazala njihov dolazak? Šta bi im drugo rekla, šta bi oni drugačije rekli...i kao što si ti sam odlučio da ideš na poslovni put bez da se konsultuješ sa mnom tako sam i ja sama odlučila za posao i to si obavešten preko mejla!"
Uzimam farmerke i oblačim ih, a u potrazi sam za nekom bluzom dok mi ruke drhte kao i celo telo, ali ne dozvoljavam da to on uvidi.