Prava ljubav

Šesto poglavlje

Pet dana kasnije.

Budna ležim već sat vremena i gledam u plafon na kojoj se odigravaju šare senki od sunca što se probija kroz drveće i zavese moje sobe.
Mislima mi prolaze razmišljanja o prethodnim dogadjajima što su se desila i uopšte mi se ne ustaje iz kreveta! Ne ustaje mi se da se suočim sa stvarnošću, već mi je najlakše da sve to izbegavam i da njega izbegnem,  iako mi Nina kaže da je to kukavički potez,  da moram da se borim i da potražim sve odgovore na moja pitanja i sumnje.
A ja jednostavno nemam snage za to, i najlakše mi je da ležim u krevetu i da gledam u plafon ali znam da ni to neću moći dugo. Ali pošto je subota sebi ću to još danas a možda i sutra priuštiti dok ne skupim snage da izadjem iz svoje komforne zone u surov svet, e onda ćemo videti šta i kako će biti?

,,Jel vi stvarno mislite da sam ja vama kurir? Pa čak i onaj namrgođeni David!"
Ulazi u sobu Nina posle jutarnjeg treninga i stavlja mi dve ruže u vazu pored ostalih četiri, a pored kreveta na noćni stočić malu koverticu.
I bez da je otvorim znam šta piše, kao što već znam šta mu te ruže znače i govore?
Roza za izvinjenje, crvena za osećanje i ljubav!

Posle one noći izbegavala sam ga u širokom krugu i ignorisala kad bi mi nešto rekao i molio da popričamo. A ako me ne bi video onda je počeo da mi šalje ruže i male poruke, naravno preko Davida i Nine, jer je uhvaćen u našem hodniku kad mi je jedno veče lupao na vratima i toliko vikao da je probudio ceo sprat i domara koji mu je zabranio prilazak našem spratu sa pretnjom da ako ga još jednom vidi biće upisan i kažnjen što mu i ne ide baš u prilog zbog svog oca! E od tada mu je David šegrt koji još dodatno maltretira Ninu kojoj takodje nije teško da poludi i sve ih otera dođavola.

,,Ne moraš da budeš kurir, samo ignoriši ili ih baci u kantu pre nego što dodješ ovde!"
Odgovaram joj dok se podižem u sedeći položaj i gledam u telefon koji ima tone propuštenih poziva i poruka.

,,Da ignorišem kao ti! Pa ne ide to baš tako lako Sara?! A ni ti to nećeš moći dugo..."

,, Mogu! Evo danas ću i sutra još više. Ne izlazim iz sobe!"
Odgovaram kad ona počne da viče na mene.

,, O itekako ćeš danas i to odmah! Moj otac je već zabrinut za tebe, posle jučerašnjeg  neprisustvovanja na predavanju već ležanju u krevetu jedva sam opravdala i to kao ženski problem! Ali danas više neću moći, jer  ako te ne vidi uskoro i to bar malo nasmejanu loše nam se piše, pogotovo tebi!"

,,Ne želim da ga vidim Nina! Ne Mogu!"

,, I ne moraš! Kuliraj ga kao do sada ali nabaci bar osmeh i idemo u neku šetnju, danas je lep dan za divno čudo.  Možda možeš malo da slikaš!"

Na njen predlog se malo oraspoložim i razmislim da to nije loša ideja. To mi pomaže da skrenem misli sa svega!

,,Može šetnja!" Odgovorim tiho dok odlažem telefon na stočić.

,,Super, idemo! Samo da se istuširam i krećemo, a ti se za to vreme spremi! I mogle bi negde na doručak umirem od gladi. Javiću tati da idemo van univerziteta na doručak i šetnju!"
Govori i ulazi u kupatilo dok polako ustajem i tražim stvari šta da obučem, a pogled mi leti ka ružama i instiktivno se dotaknem za usne uzdišući kad vratim misli na ono veče.

,,Ne razmišljaj Sara! Opusti se i ne razmišljaj o tome sada!" Govorim sebi naglas i počnem da se oblačim pomalo se radujući izlasku van univerziteta i fotografisanju...

*  *  *  *

,,Te slike da mi uradiš obavezno Sara! Nikad ne bi rekla da mogu tako dobro da ispadnem?"
Bez prestanka brblja Nina dok ulazimo u dvorište univerziteta, posle duge šetnje i malog šopinga koji smo uspele da imamo nakon doručka u jednoj dobroj kafeteriji gde služe odlične palačinke na koje baš i nisam navikla da jedem za doručak ali njima je bilo teško odoleti, da sigurno pre večere neću ništa staviti u usta!?