Prava ljubav

Dvadeset drugo poglavlje

Prošlost!
San Francisko, pet godina ranije.

,,Nećemo sad o poslu Nickolase, došli smo na zabavu i na njoj treba da se zabavljamo iako će već na njoj biti svi iz poslovnog života što znači i da je priča o poslu ne izbežna?'' govorim mu ali kao da me ne sluša, jer izlazi iz kola i dolazi do moje strane da mi otvori vrata.

,,Da li ti slušaš mene Nick?'' upitam ga zbunjeno gledajući u njegov osmeh koji me pomalo nervira jer sve što govorim on gleda kroz osmeh a svoje reči kroz bitno i ozbiljnost stanja.

,,Slušam te, ali nećemo sad o poslu ljubavi! A kad budemo pričali tad je poslu kraj, tvom poslu. Vreme je da odmoriš i opustiš um, da uživaš u lepim stvarima i da budeš samo pažena i voljena!'' govori mi dok me ljubi u obraz i pomaže da izadjem iz kola.

,,Nick ja...''

,,Dosta Sara mrštenja, ideš na zabavu i hoću osmeh, i da pokažeš kako blistaš kao moja žena, i uspešna ćerka uspešnog oca.''

Nameštam haljinu i još jednom se ogledam o sjaj crnih kola da vidim dal je sve na svom mestu.

,,Jel misliš da ova haljina ne otkriva mnogo?''

,,Sara, jul je mesec. Ne možeš se obući kao za zimu. Haljina je odlična i ne otkriva ništa puno, idealna je za tebe i ovo veče. A sad molim te požuri, uvek mi kasnimo a tad ne budeš ti kriva za to nego ja od strane tvog oca!''

,,Za dobrim konjem prašina se diže!'' odgovorim mu kroz osmeh, hvatajući ga pod ruku.

,,Mani me tvog konja i prašine, kad sam u prisustvu tvoje porodice i tvog oca ja sam za njih bolje reći njega samo jedan konj!''

,,Ne preteruj Nick!'' odgovaram mu kroz smeh, a kad krenem da još nešto kažem tad nailazi moja mama koja nas sa osmehom i zagrljajima dočekuje.

,,Evo meni moji najvažniji gosti, jedva dočekah da stignete!'' grli i ljubi nas moja majka sa mnogo pažnje i ljubavi.

,,Da li ste lepo putovali? Mislila sam da ćete svratiti kod nas pre zabave, ali kad pomislim koliko je tvoj otac bio nervozan bolje i što niste jer bi samo preneo i na vas njegovo ludilo!"

,,Trebao nam je mali odmor posle puta i da se pripremimo za zabavu zato nismo svraćali!" Odgovaram dok me miluje po obrazu i sa ushićenjem gleda.

,,To je najbitnije Sara, odmor je jako potreban pogotovo tebi koja još uvek ne odustaje od posla!"
Govori mi i tad upada Nick jako važan da se još neko slaže sa njim.

,,To sam joj i ja rekao, ali ćerka vam je tvrdoglava i ne popušta!"

,,Pa ipak je ona ćerka Chestera Dosona! Tvrdoglavost im je jača stana." Kroz smeh izgovara a pomalo i zabrinuto, ceo život se bori sa mojim ocem a ni ja joj nisam baš olakšala život.

,,Oh mama pa zar i ti, još večeras? Molim vas pustite me da uživam u ovoj večeri a ne da se prepucavamo šta treba šta ne treba? Ja sam trudna kao i svaka druga žena, nisam bolesna pa da..."

,,Naravno da nisi bolesna, tvoja trudnoća je stanje ne bolest zbog koje bi morala da prestaneš sa radom!" Prekida nas moj otac koji se odjednom pojavio ali kao da je tu celo vreme jer se ubacuje u naš razgovor.

,,Ti radiš psihički posao ne fizički, tvoj um je tvoj posao ne telo, sem kad tvoja fizička prisutnost je potrebna da se tvoj posao dovrši ali ni tad to nije fizički napor!" Odgovara i snažnim a u isto vreme nežnim zagrljajem me grli i znam da ovaj zagrljaj i osećaj dugo godina unazad nisam imala sa njegove strane i sad mi jako prija.
Pogledam u stranu i vidim da Nick i koja mama ljuto gledaju u nas ali ubrzo stavljaju veštački osmeh.