Prava ljubav

Deveto poglavlje

,,Tačno sam znao!? Otkad ja govorim ko je kakav? Otkad ja govorim pazi se Sara, čuvaj se Sara! Nemoj tako! Ali ne, moja ćerka tera po svome, misli da najbolje zna za sebe a kad pogreši neće da prizna!?"

Već sat vremena slušam očevo zvocanje, kritikovanje i pametovanje ko, šta, kako? I već nemam snage da izdržim ono što tek sledi kad se pojave Nickovi roditelji.

Pokušavam da ga ne slušam od reči do reči i krećem se po kući dodatno proveravajući da li je sve u najboljem redu za ručak koji smo Nick i ja trebali zajedno da pripremimo za naše roditelje i nas, ali ipak, spalo je na mene jer je gospodin naduvenko na svom poslovnom putu.
A ja glumim domaćicu i trpim očevo kritikovanje a uskoro i prepiranje kad se pojave Wilsoni, tad će tek da usledi haos!

A za sve ovo Nick će tek da mi plati, kao što uveliko plaća mojim ignorisanjem njega od kad je otišao na put! Ni jedna odgovorena poruka ni poziv koji mi je uputio nije dočekao sa moje strane. Čak je par puta slao svoje ljude da me provere dal sam bar živa i dobro!? Ali tek će on da vidi koliko sam ja živa i loše kad današnji dan prodje, ni jedno cveće koje šalje danima a danas pogotovo ni izvinjenje ga neće spasti, pomučiće se pošteno.

,,Chester da li ćeš se već jednom stišati, dosta je bilo!?"
Govori mu moja mama ali on nastavlja po svome, baš kao i ja trudeći se da se ne nerviram puno ali toliko sam nervozna da već par puta idem oko stola nameštajući tanjire i čaše koje su već perfektno postavljene kao za izložbu.

,,Neću se stišati Amanda! I ti si za mnogo toga kriva!? Uvek si me ćutkala i vidi dokle smo stigli, vidi kako ti je sa čerkom, a o sinu tek da ne pričam!"
Besno nastavlja da govori, i nervozno ustajući sa fotelje počne da šeta levo desno po dnevnom boravku, sa jednom rukom iza svojih ledja a drugom gestikuliše u vazduhu dok govori. Ponaša se kao kad ima parnicu, i imam osećaj da sam u sudnici kao okrivljeni a on priča svoje.

,,Već smo o tome pričali, dogovorili smo se da će današnji dan da prodje u najboljem redu. Jer ovde smo došli da proslavimo dan u miru i druženju sa našom ćerkom, njenim mužem i njegovim roditeljima. Zato završi već jednom svoje zvocanje i prestani da nerviraš mene a pre svega svoju ćerku!"

Mama povisi ton da sam i ja stala u trenutku slušajući je i gledajući je kako se suzdržava da ne kaže mnogo više što se tati ne bi baš svidelo, ali on nastavlja po svom.

,,E upravo tako, lepo si rekla! Da proslavimo dan sa ćerkom, njenim mužem i njegovim roditeljima! A on je gde? Za njegove me briga!" Upita je dok mama samo odmahne glavom da ne može više da sluša, pa otac usmeri pogled na mene.

,,Gde je tvoj muž Sara?"
Mrko ga pogledam jer znam da se sad ustremio ozbiljno prema meni.

,,Da, tvoj muž je na poslovnom putu! Gospodin nije mogao da ga odloži za nešto što se odavno planiralo i znalo?! Tako pokazuje koliko mu je ovaj dan bitan Sara! A šta je beše današnji dan?"

Stane kao da razmišlja dok ga nemo gledam.
,,Da, danas je šesta uspešna godišnjica postojanja vaše firme i sedma godina vašeg braka a ti ih slaviš sama bez njega!"

Povrede me njegove reči jer su čista istina koju sam samo u sebi govorila, ne i naglas. I odjednom imam potrebu da zaštitim svoja osećanja pa makar lagala pre svega sebe pa sve oko mene.

,,Tata godišnjica braka nam je tek za dva meseca, današnji dan je samo za firmu koju uvek u krugu porodice proslavljamo, a..." prekida me u pola rečenice ne dozvoljavajući mi da kažem išta što bi odbranila trenutnu situaciju.

,,A ne, ne Sara! Nećeš sad odjednom da mi kažeš kako na današnji dan nećeš slaviti godišnjicu braka koja je do sada svake godine proslavljena!"