Šef mafije

20.

20min
Sedim u avionu u Aleksandrovom zagrljaju. Jedan od najboljih osećaja na svetu.

"Aleksandre"odlučim prekinut tišinu.

"Recii."kaze i poljubi me u kosu.

"Reci mi nesto o sebi"

"Kao na primer?"

"Bilo šta hoću da znam više o tebi."

"Nikom ne pričam o sebi."kaze malo nervorzno.

"Čak ni meni." Pravim se tužna.

"Ovako ce mo prvo ja tebi jedo pitanje onda ti meni i tako u krug. Može?"

"Može. Ja prva!" Proderem se.

"Ako baš moraš."

"Moram. Šta najviše voliš koja je tvoja strast???"

"Auti i oružije"kaže kratko. "Sad sam ja na redu. Da nisi u bandi kakvi su tvoji planovi za budućnost?"

"Sport oduvek sam volila sport a pogotovo boks htela sam trenirat i ić na natecanja da osvajam medalje i budem prvakinja."

"Baš me čudi imaš jaču ruku od mene." Kaze i nasmije se. Aaaaa taj osmeh. Prosto ga obožavam.

"A sad jaaa. Jesi ikad bio zaljubljen?"

"Jesam jedno i nikad više." Kaže hladno najhladnije moguće što je mogo.

"A šta se desilo?" Upitam na šta zadobijem njegov ljuti pogled. Ups!

"Lutko ne zabadaj nos tamo di mu nije mesto."Proreži." Uostalom sad sam ja na redu. Odkud ti u mafiji?"

O neeee! Samo ne tooo!

"Nije tvoja stvar." Stvarno se ne želim toga prisećat.

"Moraš mi odgovorit. Pravila igre."

"Ni ti meni nisi hteo odgovorit." Kažem i prekrstim ruke na grudima.

"Ali to je bilo podpitanje." Kaže i poljubi me na blic.

"Dobro dobro postavi neko drugo pitanje. Preskačem ovo imam pravo jedno preskočit." E tako ovo su moja pravila igre.

"Mmmm ne dobićeš izazov." Kaže s perverznim osmehon na licu te svoje usne spusti na moj vrat i počne ga ljubit i grist.

"Jel a koji to." Kažem te se perverzno osmjehnem i stavim svoje ruke u njegovu kosu.

"Vidićeš kad dođemo kući" kaže ne prestajući me ljubit