Šef mafije

25.

TINA P.O.V
Nestrpljivo hodam po stanu i čekam Anastasiju da me dođe sredit za večeru. Bojim se šta će bit posle večere. Ja nisam ku**vica. Najrađe bi se sad tu unesvestila samo da ne idem. Ali moram ić taj poso mi je sve na svetu ako ga izgubim mogu se pizdravit sa stanom. Uf!

Začujem zvono na vratima to je sigurno Anastasija. Odem i otvorim vrata. Da to je ona u rukama je nosila dve neke vrećice.
A:ejjj. Kaze veselo,blago njoj.
Ja:Ej uđi. Pokazem joj rukom da uđe u stan. Usla je i odma produzila u dnevnu sobu.
A:Pa imas lep stan. Kaze odtavljajući stvari na kutnu. Inače živila sam u maloj garsonjeri. Zaista je bila lepo uređena bila je u zeleno-beloj boji.
Ja:Hvala.
A:E ovako donjela sam ti haljinu,štiklie i torbicu i svoju šminku.
Ja:hvala ali necu se šminkat.
A:Da i mislila sam samo mozda crveni ruž da ti stavimo.
Ja:moze.
A:E super.

Oprala sam kosu. Anastasija me isfenirala i imala sam nekoliko uvijenih pramenova.
A:super izgledas a sad oblačenje. Pruzila mi je vrećice. Otišla sam u sobu se presvuć. U vrećici sam našla prelepu crvenu haljinu i srebrno-plavkaste štikel i srebrnu torbicu obukla sam haljinu i obula se torbicu sam držala u rukama i gledala se u ogledalo. Sviđa mi se sve⬇️⬇️⬇️

A:Tina ajde više izlazi. Čujem Anastadiju kako se dere. I odlučim izađ.
A:Ajme majko mila predivna si. Kaže uzbiđenim glasom.
Ja:A ne znam baš mozda je haljina mogla bit malo duža. Haljina je stvarno kratka za moj ukus.
A:Ne nije mogla odlična je odlično ti stoji. Ispravime.
Ja:A ne znam nisam navikla ni na haljinu ni na visoke štikle mogle su bit niže.
A:Prestani se zalit. Pigledaj se. Prelepa si sve ti stoji ko saliveno Nikolas će past na dupe kad te vidi. Kaze i onda me podseti s kim moram ic na veceru.
Ja:Ja se bojim.
A:Nemas razloga. Sve će bit odlicno. Pricala sam s njim i čini mi se da je on zaljubljen. Kaze a ja se nasmijem.
Ja:Joj nemoj me molim te tešit svi znamo da to nije istina.
A:Ja ti kažem. I idem sad jer za 10min Nikolas dolazi po tebe. Neeeeeeeeeee kad prije
Ja:Jooj kad prije.
A:Ne brini sve ce bit uredu. Kaze i zagrli me
Ja:nadam se. Kazem i ona ode. Ja sam se jos jednom pogledala u ogledalo i izasla iz stana. Spustila sam se dole pred zgradu.
N:Tinaaa! Nekoje viknio moje ime okrenila sam se i vidila nikolasa naslonjenog na crni auto. Bio je obučen u crno i smeško mi se. Prišla sam mu. Kolena su mi klecala.
N:Izgledas prelepo.
Ja:H-h-vala. Jedva promucam.
N:Eeee smiri se ne moras me se bojat. Kaze i u svoj dlan stavi moje te me odvede do suvozačevih vrat otvori ih i ja uđem u auto. Posle je uso i on upalio je auto i krenuli smo.
Ja:Di me vodis?
N:Idemo na večeru samo opusti se. Kaze ne mičući pogled s ceste.

NIKOLAS P.O.V
Predivna je u onoj haljini i cipelama. Mislim lepa je ona i u običnim riflama i patikama koje svaki dan nosi ali danas je posebna. Jedino me zivcira to sto me se boji. Ja hoću da se opusti ali ona nece. Vozili smo se u tisini do restorana zapravo nisam je vodio u obični restoran nego u privatan koji veceras radi samo za nas dvoje.

TINA P.O.V
Ostatak voznje proso je u tisini. Kada smo napokon stigli Nikolas je izaso iz auta i otvorio mi vrata te sam i ja izasla nalazili smo se ispred nekokog restorana. Kada smo ušli unutra nije bilo nikog osim konobara. Čudno! Otišli smo i seli za najlepši stol pored prozora.
N:Izvoli. Izvukao mi je stolicu da sednem.
Ja:Hvala. Kad sam sela na stolicu i on je otiso sest nasuprot mene te je konobar doso. Narucili smo sta ce mo jesti i Nikolas je narucio flasu najskupljeg vina iako sam mu ja 100puta rekla da ne pijem alkohol.
Ja:Izvinite a što ste vi mene zvali na večeru. Ovo mi je prva rečenica danas a da nisam mucala i rekla pretiho.
N:Onako. Kaze te odpije gutljaj vina.
Ja:Onako? Pitam jer mi nista nije bilo jasno mora imat neki razlog ili cilj.
N:Pa hteo sam malo bolje da te upoznam. Znas već duze vreme hocu da te pozovem van ali si ti uvek neka uplašena tiha hladna prema meni i znao sam da ces me odbit pa sam smislio ovaj plan da ti zapretim s poslom i vidiš upalilo je. Kaze i nasmije mi se.
Ja:Čekajte znaci ja da nisam izašla s vama na večeru nebi izgubila poso?
N:Naravno da ne. Pa koga bi onda gledo poskrivećki da niko ne vidi. Nemaju svi ovako lepo lice. Ova rečenica mi je naterala osmeh na lice.
Ja:Hvala vam.
N:Jesam ti sto puta reko da me zoves Nikolas. Kaze smoreno verovatno mu je vise dosadilo ponavljat nesto ko papiga. Na sta sam se ja nasmejala.
N:Znaš treba češće da se smiješ.
Ja:Stvarno?
N:Da tad si jos lepsa.
Ostatak veceri smo pricali i zezali se nisam mogla da veruhem da ce mi biti ovako lepo s njim i ugodno. U restoranu smo ostali do 3h ujutro. Kada smo stigli pred zgradu izasa je i otvorio mi vrata auta. Zahvalila sam mu se i krenila u zgradu ali me njegova ruka zaustavila.
N:Čekaj. Kaze i pivuce me prema sebi i malo me uplasi.
N:Želio bi da ovo ponovimo jos koji put ako si za...? Kamen mi je pao sa srca.
Ja:Može. Kazem a on me nezno poljubi u obraz.
N:Laku noć. Pozdravi me te ja krenem u zgradu.