Šef mafije

1/2

Tri godine kasnije

N:Mama,Mama! Luka me oce istuc. U radnu sobu mi utrči uplakana Nadia i skoci mi u krilo te za njom dotrči i Luka.
Ja:Eeeeee šta je bilo zasto se svađate u čemu je problem. Pitam sad već ljutim i strigim glasom.
N:Mama on hoce da me tuce. Kaze kroz jecaj.
Ja:Luka šta se desilo, zašto hoćes da je tučeš.
L:Zato što mi je pokidaja autić. Kaže arogantnim glasom. Pičeo mi se jako bahatut u zadnje vrem sve više me podseća na.....ma nije ni bitno.
Ja:Nadia zašto si to napravila?
N:Slcajno htela sam se samo majo igati trbo mi je autic za moje lutkice. Kaze te se jos vuše rasplače i zabije glavu na moja prsa.
Ja:Pa dobro Luka vidiš da nije namerno izviće ti se a imas još puno autića gore u sobi to je samo jedan ajde dođi. Kažem te ga zovem da dođe da ga zagrlim.
L:Ali mama taj autic je moj najdrazi i sada nema ceju kolekciju autica zbog nje. Kaze i izjuri napolje. O bože moj slom živaca ću dobit. Čujem korake koji nam se približavaju. Kroz vrata uleti Tina sa osmehom od uva do uva.

T:Ćao curke. Započne veswlo te čuje nadiu kako plače.
T:Ej Nadia pa sta he bilo?
N:Bjaco me hteo istuci. Kaze te tina upitnim pogledom pogleda u mene na sta ja samo odmahnem glavom.
Ja:Pokidala mu je najdrazi autic slucajno pa se razvesnio. Kazem na sta ona kimbe glavom.
Ja:Tina jel je možeš pripazit idem ja nać Luku da i njega smirim.
T:Naravno dođi. kaže i ispruži ruke prema Nadiji. Ja ju je predam i krenem tražit Luku po kući.

Našla sam ga u njegovoj sobi kako pokučava popravit autić. Dođem do njega te i ja sednem na pod zajedno s njim.
Ja:Ej nemoj biti tužan to je samo autić kupićemo novi. Kazem i privucem ga u zagrljaj.
L:Nie mama ovaj autic mi je Nik (Nikolas) pokjonio i jeko je da je poseban i da ce mi kupit takaj kada budem najastao sad ce se jutit na mene sto ga nisam cuvo. Kaze na sta se ja nasmije.
Ja:E pa nece znas da se Nik na tebe nikad neće naljutit.
L:Znam.
Ja:Pa onda ocemo ic dole da se pomiris sa sekom i onda možemo šta god hoćeš došla je i Tina. Kažem na šta se on nasmije i kimne glavom.
L:A sta ja dobijem ako se pomijim s njom?
Ja:Luka pričali smo već o tome neću ti ništa kupovat za gluposti moraš se pomirit s Nadiom. Kazem na sta se on namrsti.
L:Ali ja nisam hteo da mi nista kupujes.
Ja:Nego??? Upitam zbunjeno.
L:Pa ja sam misio da nazoemo Nika da ga pitamo mogu li ja ici prepavati kod njega. Kaže te se ja nasmijem.
Ja:Vidićemo. Kažem te ga podignem u naručije i krenemo prema radnoj sobi.
L:Aaaaaaa moim te meni je tamo bas zabavno s njima uvek se igjamo auticima i oruziem. Jaoooj ubiću Nikolasa sto mu daje oružije znam da nije napunjeno i da je bezopasno ali svejedno.
Ja:Dobro ićeš. Kažem te uđemo u radnu sobu. Nadia je bila u Tininom zagrljaju s natečenim očima od plača.
Luka je došo do nje.
L:Iuvini seko nisam se smijo derari na tebe. Kaze te se zagrle.
Ja:Eto vidiš. Kažem te Luka pusti Nadiu iz zagrljaja.
L:Mama mozemo sad nazvat Nika mooojim te. Kaze te mi skoci u krilo.
Ja:Dobro evo zovem. Kažem te utipjam njegov broj te pustim na spikerfon i telefon dam Luki.

N:Molim!
LiN:Niiiiiik! Poviču u isto vreme.
N:Diste mališani pa odkud vas dvoje?
L:Nik mogu ja pespavati kod tebe veceras? Pita na sta Nadia raskolači oči.
N:Naravno da možeš a kad nisi smeo nešto kod mene?
N:A jaaaaaaaaaaa? Pita zabrinuto čekajući odgovor.
N:naravno i ti. Vidite ovako ja sam sad ja sam upravo krenio prema kući okreniću se i krenit po vas vi se do tad spremite i spakujte igracke. Može?
LiN:Daaaaaaaa! Poviču u glas i otrče spremit igračke. Isključim spikerfon i javim se Nikolasu.

Ja:Eeej sigurno neće bit problem da prespavaju kod tebe
N:Ej mala naravno da neće pa volim ih ko da su moji.
Ja:E hvala ti puno ma imali smo ratno stanje. Kažem na šta se on počne smijat jer je upućen u naše dogodovštine.
N:Pa šta su sad napravili?
Ja:Ma slučajno mu je pokidala onaj autić sto si mu ti kupio pa ju je hteo istuc jako se poceo bahatit.
N:Ma neka pusti ga proće ga.
Ja:Jaoj nadam se aj vidimo se.
N:Vidimo se. Kaže te ja poklopim.

Ja:Joj ne znam sta da radim Luka je sve gori i gori sve više me podseća na Aleksandra. Kazem
T:A dobro to je normalno ipak mu je otac moro je nesto i na njega pivuć.
Ja:ma znam. Kazem te začujem kako neko ulazi u kuću i dolazi u radnu sobu. Nikolas.

N:ćao cure. kaže te sedne pokraj tine i poljubi je.
N:Jesu malušani spremni?
Ja:Jesu sigurno ti nije problem?
N:Ma nije opustise
Ja:Dobro. Kažem i pozovem ih u roku minute su utrčali i skočili na njega.
LiN:Niiiik doso siiii.
N:Naravno da jesam. Jeste spremni? Pita ih na sta oni kimnu glavom.
N:Super nego sta ja to cujem da ste se vi posvađali danas.
L:Pa kad mi je pokidaja autic.
N:sjucajno.
N:Dobro nema veze kupicemo novi a sad idemo pusticemo mamu i tinu da budu same. Kaze te me blizanci poljube i odu.