Dodir vjetra ( ZAVRŠENA)

17. Poglavlje

Ne znam koliko mu slobodno otkrijem a da ne dobijem po prstima od Merlota. Na to me Laurel posebno upozorio. Kako da mu objasnim da je to Kauzul moj zmaj kojeg je netko pretvorio u čovjeka na njegovu i moju žalost. Kako da mu objasnim koliko on meni znači kada vidim Amalielov pogled, želi da mu kažem da mi ništa ne znači, da mi je on nitko.

„Amaliel."- zazvala sam ga tiho.

„Samo ispljuni Leuta."- nervozno mi je dobacio.

„Ne znam koliko toga ti smijem reći, objasniti a da zbog toga ne budem kažnjena. Kauzul nije ono što misliš."

„Kako mu znaš ime? Već si uspjela da ga toliko dobro upoznaš da ga zoveš imenom?"

„Zašto uvijek čuješ samo ono što želiš čuti? Zašto izvlačiš moje riječi van konteksta?"- ljutito sam mu odgovorila.

Od kuda mu pravo da me osuđuje? Jesam li ja njega pitala za Moranu i što ima između njih? Jesam li ja njega pozivala na red? Nisam, ali sada hoću, vratit ću mu istom mjerom.

„Morana?"- dobacila sam mu podignute obrve dok sam ruke naslonila na bokove.

„Što s njom?"- upitao je iznenađeno.

Pa da, sada kad njemu ne odgovara pitanje pravit će se lud. Pa znam se i ja napravit luda da ne shvaćam što me pita.

„Pa recimo to ovako, Kauzul je meni ono što je Morana tebi!"- odbrusila sam mu okrenuvši mu leđa te pošla prema crkvi.

„To nije odgovor koji sam želio čuti, Jako dobro znaš što sam te upitao!" – iznervirano mi je odgovorio i krenuo za mnom.

„Ti ne želiš čuti što ti ja imam za reći, ti već imaš spreman odgovor na svako moje pitanje bez obzira što ja odgovorila."- zastao je zapanjeno rastvorenih ustiju hvatajući zrak poput ribe na suhome.

„Izbjegavaš mi odgovoriti!"- povisio je ton svog glasa.

„Ne podiži svoj glas na mene Amaliel! Ja nisam jedna od onih koja će to da tolerira! Nemoj se izgubiti u ovoj vezi. Zapamti vrlo dobro tko sam ja i što sam ja! Neću dozvoliti da mi se tako obraćaš!"

„Zašto mi ne želiš odgovoriti Leuta? Nervira me kad izbjegavaš odgovoriti na jednostavno pitanje!"

„Pokušavam da ti odgovorim Amaliel! Ne daš mi doći do riječi, slušaš samo ono što tebi odgovara! Ja i Kauzul imamo veoma dugu zajedničku povijest! I ne onako kako ti to zamišljaš! On je bio sve ove vjekove uz mene, kao moj prijatelj, kao moj oslonac! I dugujem mu mnogo više nego bilo kome na ovome svijetu, i da ako me treba kraj sebe bit ću kraj njega! Nikada mu ne bih okrenula leđa, on to ne zaslužuje! Te mi nitko to ne može zabraniti, pa ni ti!"- iznervirano sam mu odgovorila te zamahnula rukama izgovorivši čaroliju i nestala.

Čula sam ga kako me panično doziva. Ne, neću dopustiti da sumnja u mene kad za to nema razloga. Možda mi je i stalo do njega ali neću tolerirati njegovo ponašanje zbog toga. Prije svega ja sam Čuvar a tek tada sve ono što ja želim da budem ili što on želi. Stvorila sam se u svom stanu, ljuta i povrijeđena. Tek što smo izgladili svoj odnos on ga je opet pokvario. Laurel i Reul su mi dobacili upitne poglede na što sam ja samo mahnula rukom i krenula prema Kauzulu koji se još uvijek oporavljao od ozljeda.

„On će meni ovo, ono. On će meni da traći odgovore! Neka sam si sad odgovori!"- ljutito sam nabrajala na glas pričajući sama sa sobom.

„Nevolje u raju!"- izgovorio je Laurel.

Dobacila sam mu pogled takav kao da bacam sjekire prema njemu. Reul mu se pridružio u smijehu te su obadvojica ustala kada sam izvukla bodeže koji su mi bili zataknuti iza leđa. Nisam ih uplašila jer je muški smijeh odzvanjao odbijajući se od zidova mog stana. Kauzul je samo uplašeno promatrao sve oko sebe . Krenuo je nešto da kaže na što sam ga rukom prekinula glasno naglasivši: „ Da nisi ni pokušao!"