MIRIS RUZA

2. deo

Nisam mogla da spavam. Sve vreme sam se prevrtala u krevetu. Nešto mi nije dalo mira, gušilo me je. Šta ako je u onom ormariću bilo nešto više od jednog pištolja?
Čak i da jeste. To nije moja stvar. Neću se ponovo uvaljivati u probleme. Ne ovaj put.
Ustala sam iz kreveta i uputila se ka kuhinji. Možda mi čaj pomogne da zaspim. Ali ja ne volim čajeve.
Namršteno sam stajala naslonjena na pult. Gladna sam.
Protrljala sam oči rukama, a onda se okrenula prema frižideru.
„ Ne spavaš? ", čula sam glas iza sebe. Nisam se uplašila, jer sam pre toga čula otvaranje ulaznih vrata. Gde li je bio ovako kasno?
„ Ne mogu da spavam. Hoćeš i ti da jedeš? ", pitala sam iz pristojnosti, ali nadala sam se da će odbiti. Rekla sam da ću se kloniti problema, a on je moj najveći.
N: „ Ne. "
Okrenula sam se prema njemu na šta se on blago trgo. Jel je on to..- prekinula sam svoje misli. Nije.
Pogledom je prelazio preko mog tela. Odmeravao me je. Blago se osmehnuo kada je video da se igram prstima. To je značilo da sam nervozna ili da mi je neprijatno. U ovom slučaju i jedno i drugo.
„ Treba li ti nešto? " , pitala sam. Par trenutaka me je gledao pravo u oči. Njegov ravnodušan pogled me je još više unervozio.
„ Trebaš mi ti. " , njegove reči su odzvanjale u mojoj glavi.
Za tren oka se našao ispred mene zatvarajući prostor među nama. Jedna ruka me je čvrsto držala oko struka dok je drugom rukom obuhvatio moje lice. Mogla sam da osetim njegove poljupce koji su šarali na mom vratu kako za sobom ostavljaju samo još veću želju za njim. Noge sam podigla oko njegovih kukova, te smo krenuli prema mojoj sobi. Toliko o tome da ću ga se kloniti.
...
Ujutru kada sam se probudila bila sam sama. Krevet je i dalje mirisao na njegov parfem. Ne mogu da verujem da sam mu ponovo dopustila da me iskoristi. Obećala sam sebi, a kada se pojavio preda mnom nisam mogla ni da zucnem. Ponovo sam pregazila samu sebe. Mrzovoljno sam ustala iz kreveta. Nisam se uopšte naspavala. Jedva sam uhvatila četiri sata sna. Uzela sam stvari, a onda krenula ka kupatilu. Očajno mi je potrebno tuširanje hladnom vodom da me razbudi. Pokucala sam na vrata, a kada sam se uverila da nema nikog ušla. Mrzela sam hladno tuširanje, ali nekako sam se morala razbuditi. Negde sam pročitala da je jedno tuširanje hladnom vodom isto kao trčanje pola sata tako da to je donekle bila jedina dobra stvar u ovome. Čulo se kucanje na vratima, a onda i Petrin iznervirani glas.
P: „ Dajem ti dva minuta da izađeš ako želiš da budeš živa! Požuri, zakasnićemo u školu! "
Kakva škola, trenutno mi nije ni do čega. Izašla sam iz kade, te se na brzinu obukla. Stala sam ispred vrata, te duboko izdahnula pre nego što sam ih otvorila. Samo da ne bude tu.
E: „ Dobro si se setila da izađeš. Morale smo da idemo u tuđe kupatilo da bismo oprale zube. "
Nevino sam se nasmešila.
P: „ Jesi li spremna? "
M: „ Jesam. " , a onda sam se setila da zapravo nisam. „ Samo još da spakujem knjige. "
Nikada nisam mislila da ću reći ovu rečenicu. Niko ko bi me poznavao od ranije ne bi ovo očekivao. Ali dogovorila sam se sa samom sobom. Novi grad, nova ja. Samo što su se tragovi prošlosti uporno mešali u sadašnjost. Sve mi je upropastio.

Ne znam za vas, ali ja sam crkla od smeha koliko je meni ovaj deo krindz hahahha. Ali skontala sam da dosta njih to voli tako da cu se zrtvovati. Kako vam se do sada svidja prica??