MIRIS RUZA

20. deo

Šetala sam gradom kada sam sasvim slučajno, u gužvi nepoznatih ljudi, ugledela dobro poznato lice.
Srce me je preseklo kada sam ugledala par smeđih očiju koje su gledale direktno u mene.
Stavila je kapuljaču na glavu, a onda se okrenula i nastavila dalje užurbanim hodom.
M: „ Kaća! Sačekaj, molim te! ", počela sam da vičem dok sam se provlačila kroz gužvu.
Ugledala sam je kako ulazi u neku zgradu, te je pratila sve do krova.
Gledala sam oko sebe pokušavajući da shvatim gde je mogla da nestane.
Okrenula sam se, a njene ruke su se našle oko mog vrata.
Oči koje sam pamtila pune ljubavi, gledale su me mržnjom.
K: „ Ubila si me! Ti si me ubila! ", vikala je gurajući me ka ivici krova rukom koja je snažno stiskala moj vrat.
M: „ Izvini. Oprosti mi. ", govorila sam kroz suze.
K: „ Mrzim te. ", bile su poslednje reči koje sam čula pre nego što me je bacila sa visoke zgrade.
Krv se razlila oko mene dok sam osećala neopisiv bol.
„ Matea! ", daleko u mojoj glavi je odzvanjalo moje ime.
„ Matea! ", skočila sam sa kreveta boreći se za vazduh. Držala sam ruke oko vrata, a suze su lile niz moje hladne obraze.
N: „ Smiri se. To je samo san. "
Osetila sam njegove ruke oko svog tela. Nisam mogla da prestanem da se tresem.
N: „ U redu je. Probudila si se. ", pokušavao je da me smiri.
Čvrsto sam obavila ruke oko njega.
M: „ Ne mogu više! Kada će da prestane? ", pitala sam kroz plač.
N: „ Proći će Matea. Sve će proći. "
...
Trening nam se upravo završio, te sam pakovala svoju opremu u ogromnu sportsku torbu.
Bila sam preumorna. Malo sam spavala, a puno radila. Umor me je polako stizao.
D: „ U nedelju je utakmica. Nemoj da zaboraviš. ", podsetila me je Dijana.
M: „ Naravno da neću zaboraviti. Trener nas je ubio ove nedelje zbog toga. ", prokomentarisala sam.
D: „ Jesi li dobro? Izgledaš premoreno.", zabrinuto me je pitala.
M: „ Dobro sam. ", kratko sam odgovorila ne želeći da se prisećam svega što mi se desilo u poslednjih par dana.
D: „ Ako ti je neko potreban za priču, znaj da sam uvek tu. "
Iskreno sam se nasmejala. Bila je jedina sa kojom sam se osećala opušteno. Znala sam da sam mogla da joj verujem, ali nisam htela da je upetljavam u ovo. Ne želim da još neko strada zbog mene. Zbog toga sam pokušavala da ostvarim distancu sa svima koliko je to bilo moguće.
D: „ Moj brat dolazi na utakmicu. Jedva čekam da ga upoznaš. ", zbunjeno sam je pogledala.
M: „ Zašto jedva čekaš da me upoznaš sa bratom? "
D: „ Zato što mu je očajnički treba devojka, a ti si savršena za tu ulogu. ", podigla sam obrve u vis.
M: „ Počastvovana sam, stvarno jesam. ", nasmejala se. „ Ali.. ", prekinula me je.
D: „ Sačekaj prvo da ga upoznaš. "

Ljudii znate kako sam umornaa 🥴. Prva sam smena u školi i uglavnom kada sam se vratila oko 12 iz škole, zaspala sam i oko pola osam me probudila drugarica da idemo da vozimo rolere ii daa umorila sam se. Inače sutra pitaju sve živo, ali kao sve je okej par kečeva mi neće škoditi 😬