MIRIS RUZA

33. deo

~ flashback ~

N: „ Brzo, dođi ovamo! ", kaže, te me povuče za ruku i uđemo u neki staklenik.
M: „ Nisam znala da uopšte može ovoliko da pljušti. ", rekla sam dok sam gledala kako pada kiša.
Sela sam na pod i naslonila se na staklo iza sebe. Bilo je kasno uveče, a nas je uhvatio pljusak dok smo se vraćali sa žurke. Pogledala sam u Nikolu koji je verovatno slao poruku Ognjenu.
M: „ Kako to da se nikada nismo viđali po školi? ", znatiželjno sam ga upitala. Idemo u istu školu već godinu dana, a nismo znali za postojanje jedno drugog sve dok mu pre neki dan nisam upala u auto.
Ugasio je telefon, stavio ga u dzep, a onda me pogledao.
N: „ Video sam te nekoliko puta, ali nismo se družili. A kada smo se upoznali pokušavao sam da izbegavam, ali izgleda da se ti pojavljuješ svuda. ", zinula sam.
M: „ Znaš, kada već nemaš lep izgled pokušaj barem da imaš lep karakter. "
N: „ Začudićeš se kada ti kažem da je ovo zapravo moja dobra strana. "
M: „ Ako ti je ovo dobra strana onda moraš više da se potrudiš, jer je stvarno patetično. "
N: „ Budi zadovoljna što uopšte pričam sa tobom. U životu nisam upoznao dosadniju osobu. "
M: „ Nisam dosadna samo sam pričljiva. Stvarno morate da naučite razliku. "
N: „ Zašto sediš na podu? Imaš stolice tamo. ", rukom mi je pokazao ka stolu i stolicama. Ko još stavlja nameštaj u staklenik? Da gleda paradajz, ne razumem?
M: „ Mogao si to odmah da mi kažeš. Sada sam blatnjava. "
N: „ Ko ti je kriv što ne gledaš? "
M: „ Ti si kriv, zapričao si me. "
N: „ Sela si pre nego što smo uopšte počeli da pričamo. "
M: „ Zar ti niko nije rekao da je devojka uvek u pravu? "
N: „ Ti nisi devojka ti si budala. "
Stavila sam noge na sto, a onda ga namršteno pogledala. Mislila sam da je baš simpatičan kada sam ga prvi put upoznala. Nedelju dana kasnije i saznam da je gori od najvećh kretena u našoj školi.
M: „ Ne razumem zašto me ne voliš. Ja sam tebe baš gotivila do pre deset minuta. "
N: „ Nije da te ne gotivim nego.. ", zaćutao je na trenutak i seo preko puta mene. „ Dobro, ne gotivimo te. "
M: „ Pogledaj ga. Ne može čak ni da laže. "
N: „ Hteo sam da te lažem, jer mi te je bilo žao, ali onda sam shvatio da će to biti loše po mene pa sam odustao. "
M: „ Znam koji je tvoj problem. ", nasmejano sam rekla, te sklonila noge sa stola. „ Sviđam ti se. "
Podigao je obrve, a potom se nasmejao.
N: „ Shvatio sam da nisi baš prava s mozgom, ali kako si došla do tog zaključka? "
M: „ Očigledno je, samo ne želiš da priznaš. "
N: „ Ja ipak mislim da si ti zaljubljena u mene. Sve vreme me juriš, a ja jadan pokušavam da bežim od tebe. Na kraju još i ispadne da se ti meni sviđaš. "
M: „ Biću iskrena. Da se poznajemo duže možda bih se i zaljubila. Zanimljiv si, samo ponekad umeš da budeš nadrkan. "
N: „ Biću i ja iskren. Nikada, ali baš nikada, ne bih bio sa osobom koja ne zaklapa po ceo dan. Zajedno smo dva sata, a ti si ceo srpski rečnik iskoristila"
M: „ Našla sam koga da nateram da me isprati do kuće. Trebalo je da te ostavim sa onom glupavom plavušom."
N: „ I ti si plavuša. "
M: „ Ja nisam glupa. Ona ne može da sastavi ni prosto proširenu rečenicu. "
N: „ Ali zato ih ti ređaš po sto u jednoj minuti. "
M: „ Jedva sam te odvukla od nje, ali molim te, idi joj se vrati. "
N: „ Da nas nisi prekinula mogli smo ponovo da svratimo ovde i da ponovimo uspomene. ", na trenutak sam se zbunila, ali kada sam shvatila iskočila sam iz stolice.
M: „ Niste valjda? Ovde? Baš ovde? ", uspaničeno sam govorila. „ Ja se još uvek igram u pesku, a vi..Moram da se isperem! ", rekla sam, te brzim hodom pošla ka izlazu.
N: „ Jesi li gotova sada? ", pitao me je dok je bio na vratima staklenika i gledao me kako kisnem.
M: „ Ja se ne vraćam tamo. Kako misliš da mogu normalno da sedim tamo sada kada znam da ste se..Nema šanse! "
N: „ Nećeš valjda po ovom pljusku da se vraćaš kući? "
M: „ Šta mi fali? To je samo kiša, izdržaću. ", rekla sam, te se okrenula i pošla ka kući. Nisam bila tačno sigurna gde se nalazim, ali u slučaju da se izgubim Eleon je uvek tu. Nadam se da mi je oprostio što sam pojela poslednje parče lazanja.
Žurim kući dok jedva vidim kuda idem. Pljusak i noć nikako ne idu zajedno. Radije bih sada spavala ili čitala knjigu. Mada ja retko kad čitam. Samo ako baš nemam šta da radim. U ovom trenutku bih čitala čak i da imam milion obaveza samo da sam kod kuće. Možda je pametnije da se vratim u staklenik. Ali sada kada sam izašla ne mogu da se vratim.
„ Matea! ", začujem njegov glas iza sebe, te na trenutak zastanem i okrenem se. Ugledam kako mi namršteno prilazi dok gleda u pod kako se ne bi sapleo negde s obzirom je bilo dosta neravno. U kakvo ovo selo me je doveo u centru Beograda?
Kiša se pomalo smirila, ali i dalje je bila jaka. Prokleta bila i kiša i ovo blato. Zar nije moglo ovo nevreme da sačeka da stignem kući?
M: „ Pa kad mi tako namršteno dolaziš bolje i da mi i ne dolaziš! ", iznervirano me pogleda, a ja se nasmejem. Ne znam da li je bio dar ili prokletstvo što sam u svakom trenutku uspevala da nerviram ljude, ali ovog puta mi je bilo smešno.
N: „ Zvao sam Ognjena da dođe po nas"
M: „ Neka, ja ću sama. Ne treba mi tvoja pomoć! "
N: „ Ne razumem zašto si ljuta. Pljuštala je kiša morali smo negde da se sakrijemo. "
Nisam stvarno bila ljuta, samo zgrožena. Vikala sam čisto radi reda.
M: „ Otišla sam. "
Dva koraka napred i ja sam se saplela. Sva sreća da sam se dočekala na ruke jer bi mi u suprotnom i lice bilo blatnjavo pored odeće. Žačujem smeh iza sebe, te se iznervirano okrenem.
M: „ Tako je, smej se! Mogla sam da umrem, a ti se smeješ! "
N: „ Ništa nisi povredila osim svog ponosa. "
Ništa pogrešno nije rekao. Moj ponos je završio zajedno sa mnom u blatu.
M: „ Znaš ono kada sam rekla da bih možda bila sa tobom kada bismo se duže poznavali? E pa povlačim reč! Što te više upoznajem samo me više nerviraš! "
N: „ Jesi sigurna? ", pitao je približavajući mi se.
M: „ U životu nisam bila sigurnija. Inače baš volim da pričam, ali kada si ti pored mene ubiješ mi volju i za tim koliko me nerviraš. "
N: „ Da li se svesna da sve vreme pričaš? Jedva sam progovorio tri rečenice. ", kaže gledajući me pravo u oči. Bio je odvojen svega par centimetara od mene i uprkos tome što trenutno pada najveći pljusak koji sam u životu doživela, bilo mi je vruće. Nervozno sam gledala u njega pokušavajući da predvidim sledeći korak. Hoće li me poljubiti? I ako hoće, da li ću mu ja stvarno to dopustiti? Ne znam apsolutno ništa o njemu, ali ipak imam osećaj da je on jedini kome mogu da verujem.
Prisloni svoje dlanove na moje obraze, te polako i nesigurno spoji naše usne.
N: „ Inače, nikada nisam bio ovde. Samo sam hteo da te iznerviram. "

~ end of flashback ~

O: „ Kako romantično. ", kaže slatkim glasom. „ Povraća mi se. "
Ja se samo nasmejem dok je Nikola negde u svojim mislima i svojim crvenim obrazima nam pokazuje koliko ga je sramota trenutno.
J: „ Navikni se na romantiku, jer bez toga ništa od Petre. Juče nikome nije dala da gleda televizor, jer je imala maraton ljubavnih filmova. "
N: „ Morao sam da preskačem njene slinave maramice da bih došao do sobe"
O: „ Polako, nismo se još ni smuvali, a vi mi već govorite da budem romantičan, ne ide to tako. Ne mogu da se smuvam sa nekim posle nedelju dana poznavanja. To samo vama ide od ruke. "
J: „ Nismo se mi smuvali odmah, imali smo slobodnu vezu na početku. "
O: „ Znam ja tu vašu slobodnu vezu. Ne zna se ko je više ljubomorisao. A što je najgore ja sam vam bio lični psihijatar."
N: „ I bio se očajan. "
M: „ Blago ljudima, ako se nekada odlučiš za psihijatra. ", kažem sarkastično.
O: „ Šta kažete da se vratimo na početak kada ste pričali samo kada ste morali? Kakvo je ovo udruženje protiv mene? "