MIRIS RUZA

36. deo

Probudilo me je zvono na telefonu. Par sekundi je trebalo da mi se vid izoštri, a onda sam uzela telefon i javila se.
M: „ Ako si me zbog gluposti probudio, Aleksa kunem ti se, bićeš mrtav. "
A: „ Da, drago je i meni što te čujem. Izađi napolje, moram nešto da ti kažem. "
M: „ Zar nije mogla da sačeka sutra? ", nervozno sam pitala.
A: „ Samo izađi i obuci se, jer je napolju hladno. "
M: „ Mrzim te. ", rekla sam, te spustila slušalicu.
Ustala sam iz kreveta, uzela prvu duksericu koju sam našla, te je navukla.
U istim trenutku kada sam ja izlazila iz sobe i Nikola je iz svoje. Osetila sam jak parfem, a onda sam ga bolje pogledala. Otkad to on nosi košulje?
N: „ Gde ćeš ti.. ", pogledao je na sat. „ U dva ujutru? "
M: „ Aleksa me je zvao da izađem. "
N: „ Znaš, pomisliću da ti dzaba glumim dečka kada već imaš jednog.", prevrnula sam očima.
M: „ A gde si ti pošao tako sređen? Nije valjda da me varaš? ", nasmejao se.
N: „ Imam neka posla. ", klimnula sam glavom.
Zajedno smo sišli, a onda je on otišao u suprotnom smeru. Došla sam do Alekse koji je stajao ispred svog auta.
A: „ Koja budala se ovako sredi i ide negde u dva ujutru? ", pitao je gledajući za Nikolom.
M: „ Koja budala me budi u dva ujutru? ", besno sam rekla, a on se udaljio par koraka dalje.
A: „ Sećaš se kada sam rekao da ću ti pomoći oko one osobe koja te proganja? ", klimnula sam glavom. „ E pa, jedan moj prijatelj radi u policiji u Crnoj Gori i može da nam sredi sve što nam je potrebno. Znam da si rekla da ne želiš da mešaš policiju, ali obećavam da neće nikom ništa reći. "
M: „ Ne. ", odmahnula sam glavom. „ Ne želim da rizikujem. Ovo je mnogo mračnije nego što misliš Aleksa. Misliš da bi neki policajac prećutao ovakvu stvar? "
A: „ Bi zato što mi je prijatelj. "
M: „ Kako god. Ne želim da mešaš više nikoga u ovo. Nikola, Ognjen i ja imamo sve pod kontrolom. "
A: „ Ne možeš tek tako da odeš kod nekoga i da ga ispituješ. Prvo, ako je nesreća stvarno podmetnuta to znači da je ta osoba opasna. Drugo, može da te tuži. Ali kada bismo imali policajca pored nas to bi sve lakše išlo. Zar ne misliš tako?"
M: „ Već sam ti odgovorila. Niko više neće biti umešan u ovo. Je li to sve što si hteo da mi kažeš? "
A: „ Ne, to nije sve. Upravo krećem u Crnu Goru, pa sam zato morao da te probudim. Izvini. "
M: „ A škola? ", nasmejao se.
A: „ Ja sam školu završio Matea. Idem na fakultet. A što se tiče njega, pauzirao sam godinu, jer mi nikako ne ide. "
M: „ Zašto baš ideš u Crnu Goru? "
A: „ Baba mi živi tamo i kada sam već pauzirao godinu pomislio sam da bih mogao da je posetim. U poslednje vreme nije baš u najboljem stanju tako da.. ", klimnula sam glavom.
M: „ Kada se vraćaš? "
A: „ Ne znam, ali ne verujem da će biti uskoro. Najmanje ću ostati dva meseca. ", iznenađeno sam ga pogledala.
Otkako nas je Dijana upoznala skoro svaki dan sam provela sa njim, bilo to na pet minuta ili ipak čitav dan. Postao je sastavni deo mog života, a sada ga neću videti dva meseca ili više?
M: „ Nedostajaćeš mi. ", rekla sam, te ga zagrlila. „ Zvaću te svaki dan tako da nemoj da misliš da si me se otarasio. Sada ću te još više smarati. ", nasmejao se.
A: „ Gde je potrebno da pobegnem da bi me ti ostavila na miru? ", udarila sam ga.
M: „ Više mi nije žao što ideš. Daj uđi više u ta kola ne mogu da te gledam. "
A: „ Vidimo se onda. "
M: „ Vidimo se. "
Još jednom smo se zagrlili, a onda je on ušao u kola i polako krenuo. Gledala sam za njim nekoliko trenutaka, a onda se okrenula.
M: „ Majmune! ", vrisnula sam kada sam ugledala Ognjena ispred sebe. „ Kada si ti došao?! "
O: „ Kakav je ovo tajni sastanak u ovo doba noći? "
M: „ Nije sastanak. Putuje u Crnu Goru, pa je došao da se pozdravimo. "
O: „ A jadan ne može da ode bez tvog pozdrava. "
M: „ Koji ti problem imaš protiv Alekse? "
„ Ljubomoran je. ", trgla sam se kada sam čula Nikolin glas iza sebe.
M: „ Prestanite da se pojavljujete tako! Ubićete me jednog dana! "
N: „ Šta joj je? ", stao je pored mene i upitao Ognjena.
O: „ To je Matea. Kada ona nije iznervirana i ne želi da nas ubije? "
M: „ Kada ste vi normalni! A to je očigledno nikad! "
N: „ Kaže nama da nismo normalni, a pogledaj nju koja se dere ko budala u dva ujutru i još joj je raščupana kosa. Da ne znam da je to ona, pomislio bih da je neka nova vrsta čudovišta."
M: „ Čekaj, zašto bi Ognjen bio ljubomoran na Aleksu? "
N: „ Zato što ti više nije najbolji drug, logično. "
O: „ Nisam ljubomoran, samo me nervira. Previše je dobar. "
M: „ Budale. Vi ste budale. ", rekla sam. „ A gde si se ti to sredio, pa se vratio posle pet minuta? ", okrenula sam se prema Nikoli.
N: „ Rešavao sam Ognjenova sranja. ", iznervirano ga je pogledao na šta se ovaj samo nevino nasmejao.
O: „ Samo još ovo da rešimo i prestajem. Obećavam. "
M: „ A šta to tačno rešavate? "
N: „ Gledaj svoja posla. "
M: „ Otkad mi to krijemo nešto jedni od drugih? "
O: „ Nećemo da ti kažemo za tvoje dobro. Već imaš dovoljno problema ne trebaju ti i naši. "
M: „ I vi ste već imali problem, pa sam vam ja ipak rekla svoj. Terate me da se osećam kao užasna osoba. "
N: „ Jesi, užasna si osoba. Sada prestani da nas ispituješ. "
M: „ Dobro, ne morate da mi kažete! Sami znate da ako me nešto zanima, saznaću. "
N: „ Nemoj ni da pokušavaš. "
O: „ Prebićemo te. "
M: „ To sam očekivala od Nikole, ali od tebe Ognjene nisam. "

Vratila sam se pre nekih pola sata od napolje i bilo mi je onako okej. Nije bilo dosadno, ali ništa spec. Uglavnomm, imamo 2k pregleda na ovoj priči, skoro 20k pregleda na prošloj i skoro 10k pregleda na proči pre prošle priče 🥺💕.