MIRIS RUZA

37. deo

Posle škole, Petra, Ema i ja smo otišle u kafić blizu škole. Pila sam kafu i zbunjeno ih posmatrala dok su one pričale. Ponekad se osećam odbačeno kada počnu da pričaju o stvarima o kojima nemam pojma.
M: „ A ko je Lazar? ", prekinula sam ih svojim pitanjem. Ne mogu više da ćutim, dosadno mi je.
P: „ Lazar je Emin dečko. ", nasmejano mi je odgovorila.
E: „ Nije mi dečko! "
P: „ Još uvek. "
E: „ Sviđa mi se, ali nisam sigurna da li je obostrano. Zapravo, pozvala sam ga da dođe da biste ga upoznale i rekle mi vaše mišljenje. "
M: „ Kad dolazi? "
E: „ Eno ga! ", uzbuđeno kaže gledajući iza Petre i mene.
Posle par trenutaka ispred nas se pojavio dečko crnih očiju i kratke crne kose. Ličio mi je na sektaša, ali kada pogledam Emu i njenu zelenu kosu nekako mi se uklapaju. Mislim nije samo do kose, njen ceo stil se uklapao u stil sektaša, a kosa je to samo povećala.
Upoznao se sa nama, a onda seo pored Eme.
P: „ Nešto si mi poznat. Jel ideš u našu školu? ", odmahnuo je glavom.
L: „ Išao sam dok me nisu izbacili. "
P: „ O moj Bože! ", uzviknula je. „ Ti si lik koji se smuvao sa direktorovom ženom! "
E: „ Ne deri se Petra. "
Ne znam da li je do mene, ali od prvog dana sam mislila da je škola u koju idem bolesna. Što duže idem, to sam sve uverenija.
L: „ Nisam je smuvao. Ona je pokušala mene i kada sam je odbio prodala je priču kako sam ja pokušao nešto sa njom. "
Zazvonio mi je telefon, a ja sam se istog trenutka javila, srećna što će me neko izvući iz ovog razgovora. Stvarno nisam želela da čujem ostatak.
„ Gde si? ", čula sam Eleonov glas sa druge strane slušalice.
M: „ U kafiću sa drugaricama. Jel sve u redu? ", uplašeno sam ga upitala.
E: „ Vrati se u dom, čekam te tamo. ", rekao je, te prekinuo slušalicu.
M: „ Moram da idem. ", pokupila sam stvari, a onda istrčala napolje.
Znala sam da nešto nije u redu. Bio je čudan preko telefona, a i da nije nešto ozbiljno ne bi došao u Beograd. Srce mi je lupalo nenormalno brzo na putu do doma. Činila mi se kao večnost iako mi je trebalo svega deset minuta da stignem. U dnevnoj sobi sam ugledala Eleona i Nikolu kako nešto pričaju.
M: „ Jesi li dobro? ", sela sam pored njega, te ga zagrlila.
E: „ Setio sam se svega. ", rekao je hladnim tonom i to je ono što me je uplašilo. Eleon nije bio hladan, bio je emotivniji od mene u nekim situacijama. „ Nesreća je bila nameštena. "
M: „ Znam. Lara mi je rekla, pre nego što je umrla. "
N: „ Hteli smo da istražimo sve na raspustu, ali izgleda da ćemo morati ranije. Pronašao sam lika koji je vozio auto. Dimitrije Jovanović, trideset i dve godine. Izašao je iz zatvora pre nekih šest meseci. "
E: „ Zbog čega je bio u zatvoru? "
M: „ Plaćeni ubica. Odslužio je kaznu od deset godina, a onda su ga pustili zbog nedostatka dokaza."
E: „ Tek tako su ga pustili? "
N: „ Verovatno je imao neke veze. "
E: „ Dajte mi njegovu adresu. Mislim da dugo nije imao goste. "
M: „ Ne. ", kratko sam odgovorila. „ Pokušao je da te ubije, zašto misliš da neće završiti započeto? "
E: „ Ubio je Laru! Ne mogu da sedim skrštenih ruku i čekam da vi završite školu i pozabavite se sa tim. Uostalom, još uvek ste deca. Ne želim da se petljate u to. "
M: „ Već je kasno. Od mene je sve i počelo. ", zbunjeno me je pogledao. „ Kada sam se preselila u Beograd počele su da se dešavaju čudne stvari. Nikoli i Ognjenu su nestale pare i pištolj i nekoliko dana kasnije pištolj se pojavio u mojoj sobi. Takođe, neko je ostavio Kaćinu narukvicu i napunio mi sobu crnim ružama. Zapravo, lažnim crnim ružama, ali shvataš poentu. Ti si mi rekao da crne ruže označavaju smrt. Mislila sam da se to odnosi na mene, ali posle toga se desila vaša nesreća. "
E: „ Zašto mi nisi rekla za to?! "
M: „ Nisam htela da se brinete. Nikola, Ognjen i ja smo radili na tome. "
E: „ Vidim kako ste radili na tome. Kako ne shvatate da ovo nije igra? Nečiji život je oduzet! "
N: „ Shvatamo da nije igra, Eleone. Ali šta smo mogli da uradimo? Pre nesreće nismo imali ni jedan jedini trag koji bi nam pomogao. "
M: „ Bila je jedna devojka koja je dolazila kada Nikola i ja nismo bili tu i predstavljala se kao moja sestra. Opis odgovara Kaći, a i rekle su mi da je na pozadini telefona imala našu sliku. "
E: „ Nemoguće.. ", ustao je sa ugaone i počeo da se šetka levo desno. „ Kaća je mrtva. Ne može odjednom da oživi. "
N: „ Ali ne možemo da isključimo tu opciju kada toliko toga ukazuje na nju."
E: „ Ali bili smo na sahrani. Nikola, videli smo je. ", počeo je da paniči, a to nikako nije bilo dobro. Nisam sigurna koliko se tačno oporavio od nesreće i ne želim da rizikujem.
M: „ Eleone, smiri se. Odmori se malo i kasnije ćemo pričati. ", rekla sam, te ga blago pogurala ka svojoj sobi. „ Sve ćemo rešiti, ne brini se. "
Zatvorila sam vrata, a onda se uz uzdah naslonila na njih.
M: „ Najebali smo. Eleon neće odustati da pronađe osobu koja stoji iza ovoga, a mi ne ne možemo da ga ostavimo samog. Moramo da mu pomognemo. "
N: „ Znam, ali kako? "
M: „ Razmišljala sam da se vratim u Crnu Goru za stalno. Tako ću moći da budem sa Eleonom i moći ćemo bez problema da se pozabavimo ovim što se dešava. "
N: „ Ne možeš tek tako da odeš. Tek si došla. "
M: „ Znam, ali nemam izbora. Šta god da se dešava, dešava se zbog mene. "
N: „ Ostani barem do raspusta. Tako ćemo zajedno moći da odemo. Ne želim da vas ostavim same. Eleon očigledno nije pri sebi, a tebi bi neko lako mogao da naudi. "
M: „ Ne znam, videću. "

Polako mi nestaju delovi koje sam napisala, a moja inspiracija za ovu priču je ravna nuli. Mislim bila sam napisala jedan deo i onda mi se obrisao, pa sam se iznervirala i odustala od pisanja. Razmišljala sam da nastavim da pišem na laptopu, ali to je previše komplikovano, jer me mrzi da ga stalno uključujem kada mi nešto padne na pamet.